Industrija 58 / oktobar 2015.
30
OBLICI KORPORATIZACIJE
Korporatizacija se odnosi na reformu upravljanja komunalnim
preduzećem, dok je osigurano državno vlasništvo nad imovinom
i strateški pravci. Korporatizacija pokriva sve moguće strukture od
opštinskih komunalnih preduzeća do javnih vodovodnih preduze-
ća na osnovu zakonom zagarantovanih prava.
Korporatizacija bi trebalo da bude sredstvo za povećanje efikasno-
sti, omogućavanje pokrivanja operativnih troškova i uspostavlja-
nje čvrstih principa rukovođenja. Sa korporatizacijom, komunalna
preduzeća postižu autonomnu upravu. Putem zakona ili zvaničnog
sporazuma između opština i komunalnih preduzeća, od komunal-
nih preduzeća se zahteva da budu odgovorna i održiva. Ovo daje
snažan podsticaj za osnivanje komercijalnih finansijskih i uprav-
ljačkih principa. Sa organizacionom i finansijskom reformom,
komunalna preduzeća mogu da unaprede svoju operativnu efika-
snost, pružanje usluga i pokrivanje troškova/finansijsku stabilnost.
Korporatizacija služi poboljšanju performansi. Ipak, samo komu-
nalno preduzeće je to koje mora samo da stvori put ka poboljšanju
operativne i finansijske održivosti.
Kao što se vidi na Crtežu 1, korporatizacija počinje reformom op-
štinskog (državnog ) komunalnog preduzeća. Tri osnovna forme:
•
Opštinsko komunalno preduzeće, odvojena odeljenja
•
Korporatizovano komunalno preduzeće
•
Javno vodovodno preduzeće
KORPORATIZOVANO KOMUNALNO PREDUZEĆE
Korporatizovano komunalno preduzeće je delimično autonomna
opštinska agencija, gde komunalne usluge vrši opština u okviru
odvojenog tela sa nezavisnom upravom i računovodstvom na
osnovu prava zagarantovanih zakonom. U ovom obliku, opštinsko
vlasništvo nad imovinom je jasno odvojeno od pružanja komu-
nalnih usluga koje vrši korporatizovano komunalno preduzeće.
Korporatizovana komunalna preduzeća su nezavisna od lokalne
uprave. U zavisnosti od propisa, ova odvojena vodovodna komu-
nalna preduzeća mogu da unaprede svoju efikasnost zamenjujući
praksu državne uprave principima komercijalnog menadžmenta i
računovodstvenog sistema, i uvođenjem ciljeva finansijske i ope-
rativne efikasnosti. Ako preuzmu ovaj model, komunalna predu-
zeća mogu delovati kao odgovorna tela, u stanju da pokriju svoje
troškove. Moguće je čak i privući privatni kapital (sa državnim
garancijama) zbog poboljšane transparentnosti i odgovornosti.
JAVNO VODOVODNO PREDUZEĆE
Javno vodovodno preduzeće je opštinsko (ili regionalno) predu-
zeće koje deluje u skladu sa zakonom. Ovo je najrazvijeniji oblik
korporatizacije. Vlasništvo (u formi deonica) je isključivo u rukama
države, iako opštinsko preduzeće funkcioniše kao komercijalno
preduzeće koje podleže pravilima i propisima privatnog sektora.
Takvo javno vodovodno preduzeće je u potpunosti uvelo principe
komercijalnog menadžmenta i uslove zapošljavanja. U ovom obli-
ku, osoblje organizacije mogu činiti isti menadžeri i ostalo osoblje,
ali se sada slobodno može uspostaviti radno okruženje i uslovi koji
mogu da stimulišu i motivišu radnike da budu efikasniji. U suštini,
javna vodovodna preduzeća moraju da pokriju u potpunosti svoje
troškove kroz implementaciju strukture cena koja omogućava
pokrivanje troškova, mada, ukoliko je to u javnom interesu, Vlada
može da odluči da subvencioniše komunalna preduzeća kako bi se
obezbedio nivo cena koji korisnici mogu da plate. Još jedan važan
aspekt je taj da je javno vodovodno preduzeće takođe odgovorno
za investicione programe ViK-a i njegovo finansiranje uz pomoć
privatnog kapitala. Kako bi ovaj model bio efikasan, regulatorni
okvir bi trebalo dobro definisati kako bi se izbegao poslovni opor-
tunizam i kako bi se podsticao kontinuirani rad i poboljšanje kva-
liteta usluga.
UTICAJI KORPORATIZACIJE
Ciljevi reforme u velikoj meri određuju stepen korporatizacije.
Stvaranjem posebnih odeljenja može se postići samo delimična
transparentnost, a time i odgovornost. Korporatizacijom komu-
nalnog preduzeća, može se postići veća efikasnost i poboljšanje
performansi. Status javnog vodovodnog (d.o.o.) preduzeća treba
odabrati kada se teži punom poboljšanju performansi.
UČEŠĆE PRIVATNOG KAPITALA
Učešće privatnog kapitala je samo jedna od opcija za reformu
neefikasnih vodovodnih preduzeća, što je nažalost česta pojava u
zemljama JIE. Ipak, različiti nivoi učešća privatnog sektora treba
da se uzmu u obzir zajedno sa svim ostalim mogućim opcijama za
reformu.
UKLJUČIVANJE PRIVATNOG SEKTORA U
VODOVODNA PREDUZEĆA - ZA I PROTIV
Učešće privatnog sektora u vodovodnim preduzećima ne predstav-
lja rešenje samo po sebi, iako može doneti određene pogodnosti,
posebno u slučaju veoma niske operativne efikasnosti. U tabeli su
naglašeni neki tipični argumenti za i protiv UPS- a koji se moraju
uzeti u obzir pri planiranju reformi.
Mala prednost UPS-a bi mogla da bude veća u zemljama JIE, nego
u zemljama EU jer je razlika u iskustvu međunarodnih vodovodnih
preduzeća operatera i lokalnih operatera veća. Bolji pristup kapi-
talu je takođe jedan od najjačih argumenata za UPS u zemljama
u razvoju. Opštinski i državni donosioci odluka još uvek nerado
prihvataju UPS, uglavnom zbog zabrinutosti u vezi sa priuštivošću
i socijalnom prihvatljivošću budućih cena usluga i sa željom da do-
datni prihodi usled povećane efikasnosti ostanu na nivou lokalne
zajednice.
Uključivanje privatnog sektora u VIK preduzećima, ZA i PROTIV
ZA
PROTIV
Poboljšane tehničke, operativne i
upravljačke performanse
Težnja ka čistom profitu preteže nad
postizanjem efikasnosti
Mogućnost za (punu) naknadu
troškova. Poboljšan pristup kapitalu Negativan uticaj na cene i priuštivost
Povećana operativna efikasnost
Redukcija radnih mesta negativno
se odražava na zaposlene, njihove
porodice i zajednicu
Smanjen politički uticaj
Zabrinutost države i opština zbog
gubitka kontrole i moći
Prisustvo nezavisnog, profitno
orijentisanog, privatnog pružaoca
usluga utiče na državnu politiku
u komunalnom sektoru i na način
sprovođenja te politike
Upravljanje vodama treba da bude
javni servis po sebi, jer voda pred-
stavlja osnovnu čovekovu potrebu
reč stručnjaka
č stručnjaka
