STRATEŠKO PLANIRANJE
Strateško planiranje je proces tokom kog organizacija definiše svoju strategiju, ili glavni
pravac, za višegodišnji period, i donosi odluke o glavnim merama koje treba preduzeti.
Krajnji oblik strategije sadrži ciljeve koje treba postići; potrebna sredstva, kao što su kapital
i ljudski resursi; i raspored aktivnosti. Strateški plan pruža podatke za planove koji pokrivaju
kraće periode, posebno godišnje planove, a takođe i funkcionalne i ostale planove. Da bi
se odredio željeni budući položaj preduzeća u smislu tržišta, područja usluga, povezivanja
i akvizacije, strateški plan takođe može da pokrije funkcionalna područja rada, kao što su
prodaja, proizvodnja, finansije, istraživanja i razvoj, informacione tehnologije, kontrola kva-
liteta, marketing i ljudski resursi.
Skoro sva zapadnoevropska ViK preduzeća prave strateške planove. Ova praksa je takođe
široko rasprostranjena u zemljama koje su nove članice EU.
Neka vodovodna preduzeća u zemljama JIE su već uvela strateško planiranje, dok ostali
prave samo godišnje planove. Neka komunalna preduzeća tek počinju da uvode planiranje.
Strateške ciljeve ovih preduzeća, uključujući investicione šeme je ranije postavljala central-
na Vlada. Takođe, postoje komunalna preduzeća kod kojih planiranje praktično ne postoji, a
operativne odluke se donose na dnevnoj bazi bez osvrtanja na buduće ciljeve. U ovim sluča-
jevima nedostaje planiranje održavanja, i sprovode se popravke samo u hitnim slučajevima.
Iako smatram da je bitno naglasiti važnost strateškog planiranja u vodovodnim preduzeći-
ma, neću ulaziti u dalje detalje vezano za sam proces planiranja. Postoji čitavo bogatstvo
literature na ovu temu. Ovde će ipak biti iznete određene informacije o tehnikama koje
mogu biti od koristi prilikom izrade strateškog plana.
UPRAVLJANJE LJUDSKIM RESURSIMA
Mnoga vodovodna preduzeća u regionu Jugoistočne Evrope imaju veoma malo iskustva
sa menadžmentom koji se odnosi na planiranje aktivnosti, komunikaciju sa korisnicima i
kontrolu. Ovi problemi doprinose slaboj naplati računa i niskom stepenu naknade troškova,
i imaju direktan uticaj na nisku bankabilnost komunalnog preduzeća i njegove investicione
projekte. Opštinska vodovodna preduzeća obično zapošljavaju više ljudi nego što je potreb-
no za funkcionisanje preduzeća, što dovodi do snižavanja radne produktivnosti i povećanja
troškova rada. Jačanje ljudskih resursa je jedan od najvažnijih izazova u povećanju operativ-
ne efikasnosti vodovodnih preduzeća i podizanju standarda usluga.
DEFINISANJE CILJEVA
Restrukturiranje poslovanja u komunalnim preduzećima je veoma osetljivo pitanje sa politič-
kog, socijalnog i ekonomskog aspekta, tako da strategija i ciljevi treba pravilno da se definišu i
saopšte. Ako ciljevi nisu verodostojni, ili su nejasni i loše artikulisani, uprava komunalnog pre-
duzeća će imati velike teškoće da obezbedi podršku i potrebne resurse za prilagođavanje rada.
INFORMACIJE O ZAPOSLENIMA
ILI BAZA KADROVA
Baza kadrova je prvi i osnovni korak u proceni rada komunalnog preduzeća. Ova baza pruža
ažurirane analize radne snage i predstavlja osnovu za dalji benčmarking i analize radne
snage. Ona podrazumeva i pravljenje baze podataka za analizu troškova strategija za otpre-
mnine i penzijske fondove.
BENČMARKING
Benčmarking je kontinuirani proces merenja proizvoda, usluga i postupaka prema direk-
tnim konkurentima ili kompanijama koje su najbolje u delatnostima kojima se bave (eng.
benchmarking). Troškovi radne snage predstavljaju najveći deo operativnih troškova.
Benčmarking može biti koristan za razumevanje strukture kadrova, i posredno u proceni
prevelikog broja zaposlenih na bilo kom nivou. Proces benčmarkinga će pomoći da se iden-
tifikuju glavni problemi u funkcionisanju komunalnog preduzeća, uključujući konkurentnost
kadrova i radnu produktivnost. Radni benčmarking se takođe koristi zamonitoring i unapre-
đenje rada i povećanje konkurentnosti.
reč stručnjaka
reč stručnjak
