reč stručnjaka
MOGUĆNOSTI ZA RAZVOJ
VODOVODNIH PREDUZEĆA U SRBIJI
Industrija 58 / oktobar 2015.
28
UVOD
Investicije u vodnu infrastrukturu u zemljama Jugoistočne Evrope
su neophodne kako bi se svim stanovnicima obezbedila pijaća
voda, poboljšao njen kvalitet, i kako bi se, kroz tretman otpadnih
voda, umanjio pritisak na životnu sredinu. Lokalna samouprava,
pa time i vodovodna preduzeća su glavni akteri u projektima koji
se tiču vodosnabdevanja i tretmana otpadnih voda, tako da nji-
hove kapacitete razmatraju svi potencijalni finansijeri – Evropska
komisija, bilateralni donatori i međunarodne finansijske institucije
(MFI). Trenutno se sektor vodoprivrede suočava sa ozbiljnim iza-
zovima u vezi sa procesom pristupanja EU, potrebom za novim
potrošačima i opštim ekonomskim padom. Sa jedne strane, refor-
ma sektora vodoprivrede bi trebalo da bude prioritet nacionalnih
Vlada. Neke zemlje su već počele da sprovode reformu u delo,
dok se u drugim zemljama još uvek samo razmatraju opcije za
reformu. Sa druge strane, mnogo toga zavisi od samih vodovodnih
preduzeća, koja će biti sposobna da se suoče sa svim izazovima
samo ukoliko unaprede svoje osnovno poslovanje.
Tek kada vodovodna preduzeća dostignu zadovoljavajući nivo
upravljanja i pokrivenosti troškova, ona će biti sposobna da pri-
vuku finansijere infrastrukturnih investicija. Bolje organizaciono i
finansijsko stanje vodovodnih preduzeća će služiti kao garancija da
će novoizgrađena infrastruktura biti optimalno korišćena i da će
doneti očekivanu korist za životnu sredinu.
Globalna ekonomska kriza je uzela maha, i teško da postoji sfera ži-
vota koja nije pogođena njenim uticajem. Finansijska i ekonomska
kriza su dovele do toga da problemi sa kojima se suočavaju vodo-
vodna preduzeća postanu još izraženiji – na primer, neplaćanje ra-
čuna, teže odobravanje kredita, i smanjenje subvencija od strane
države koja se suočava sa sve većim deficitom u budžetu. Mnoge
banke i investitori raspolažu manjim kapitalom nego ranije. U
Centralnoj i Istočnoj Evropi devalvacija valuta povećava pritisak na
otplatu kredita. Svi ovi razlozi doveli su do toga da su finansijeri sve
manje spremni da preuzmu velike rizike, i radije ulažu u stabilne i
dobro vođene poslove.
PREGLED STANJA KOMUNALNIH PREDUZEĆA U
ZEMLJAMA JUGOISTOČNE EVROPE
Informacije iznete u ovom tekstu se baziraju na upitnicima koji su
sprovedeni od 2008. do 2014. godine. Upitnik je dopunjen informa-
cijama dobijenim na nacionalnim seminarima u Albaniji, Hrvatskoj,
Crnoj Gori i Srbiji; individualnim intervjuima sa ključnim stejkholde-
rima; i ranije objavljenim nacionalnim i regionalnim izveštajima.
Vodovodna preduzeća u svim zemljama Jugoistočne Evrope se
suočavaju sa manje-više sličnim problemima, iako njihova jačina
varira od zemlje do zemlje. Neki od uobičajenih problema su:
•
relativno nizak nivo snabdevanja pijaćom vodom za populaciju
u ruralnim sredinama;
•
veliki gubici vode usled starosti vodovodne infrastrukture;
•
velike količine neobračunate vode (Uf W ), od čega značajan
deo su gore pomenuti gubici;
•
nizak nivo efikasnosti komunalnih preduzeća;
•
cene usluga vodosnabdevanja i kanalizacije nisu dovoljno
visoke ni da pokriju troškove;
•
veliki procenat neplaćenih računa.
INSTITUCIONALNE REFORME
Usluge vodosnabdevanja i kanalizacije u zemljama JIE tradicional-
no su u odgovornosti opština. Većina komunalnih poslova u regi-
onu je integrisano u okviru opštinskih uprava, tako da finansijsko i
operativno stanje ovih preduzeća nije u potpunosti transparentno.
Opštinama nedostaju podaci o prihodima, troškovima, investici-
onim potrebama i kvalitetu usluga koje pružaju. Osim toga, do-
nošenje odluka u vezi sa poslovanjem, kvalitetom usluga i novih
investicija je postalo veoma politizovano.
Institucionalna reforma bi mogla da doprinese povećanju efika-
snosti vodovodnih preduzeća, pre svega razjašnjavanjem pitanja
vlasništva i upravljanja. Osim toga, povećavanje autonomije
preduzeća omogućava efikasniji rad, veća dostignuća i pristup
tržištu kapitala. To je ono što se ovde misli pod korporatizacijom.
Napredniji oblik institucionalne reforme uključuje javno-privatna
partnerstva i privatizaciju, koji bi mogli da doprinesu podizanju
nivoa stručnosti i povećanju kapitala za postizanje željenog kva-
liteta usluga.
Programi investiranja u vodnu infrastrukturu koje sprovode me-
đunarodne finansijske institucije kao što su Evropska banka za re-
konstrukciju i razvoj (EBRD), Evropska komisija (EK), Svetska banka
(SB), Nemačka banka Kreditanstalt für Wieder- aufbau (Kf W) -
često sadrže i zahtev za institucionalnu reformu u cilju smanjenja
operativnih i finansijskih rizika kroz povećanje transparentnosti i
odgovornosti, ali i kroz poboljšanje tehničkih sposobnosti, kvalite-
ta usluga i organizacione efikasnosti.
U poslednje dve godine poslovanje i napredak vodovodnih preduzeća, kao i uostalom svih
javnih preduzeća u Srbiji, podređeno je javnim nabavkama i primeni Zakona o javnim
nabavkama. Ovaj tekst trebalo bi da pruži odgovore na pitanja: Da li vodovodna preduzeća
mogu da napreduju i uspešno učestvuju u tržišnoj trci koju nameće savremeno poslovanje,
kao i da li se vodovodna preduzeća u regionu razlikuju, i kako primeniti zajednička iskustva?
≡
Autor teksta: Branislav Petković, Dipl. ecc
č stručnjaka
Branislav Petković
