aktuelno
U ZEMLJI SOFTVERA I MALINA
Industrija 62 / jun 2016.
90
Za ubiranje plodova IT industrije, u zemlji
softvera i malina neophodan je razvoj doma-
ćih proizvoda, bolje obrazovanje i odlučna
država.
D
a je država, svaki put kada su njeni predstavnici izjavili da
je IT budućnost Srbije, za razvoj tog sektora odvojila samo
jedan evro, danas bi taj potencijal bio iskorišćen u neupo-
redivo većoj meri.
Stanje u srpskoj IT industriji, naravno, daleko je od lošeg. Reč je,
možda, o jedinom sektoru u kome, bez mnogo problema, proizvod
iz Srbije može da bude konkurentan na globalnom tržištu.
Srpska informatička industrija prošle godine je u svet izvezla pro-
izvoda i usluga za oko 420 miliona evra. Toliko je, otprilike, danas
"teško" i domaće tržište hardvera, softvera i usluga. Ovim brojkama
ne mogu da se pohvale mnoge industrije u Srbiji. Međutim, "san" o
vrednosti IT tržišta, kao i izvoza, od milijardu evra, traži godišnji rast
od barem 12%. Od toga smo danas miljama daleko.
- Ukoliko želimo da izvezemo IT usluge iz Srbije u vrednosti od tih
"magičnih" milijardu evra, potreban nam je strateški pristup za
pomoć domaćoj IT industriji, kako bi pronašla svoje mesto na glo-
balnom tržištu – rekla je za portal "eKapija" Jelena Jovanović, sekre-
tar Udruženja za elektronske komunikacije i informaciono društvo
Privredne komore Srbije (PKS).
Država je 2016. proglasila Godinom preduzetništva i najavila brojne
programe finansiranja za sve one koji odluče da se bave IT biznisom.
Dinamičan rast ove industrije, doveo je do toga da će IT gotovo
izvesno zauzeti veoma važno mesto u ekonomskom programu nove
Vlade Srbije.
Ipak, postoji još mnogo toga što bi valjalo da se uradi, rekla je Jelena
Jovanović, a sa njom je saglasan i Milan Šolaja iz Vojvođanskog ICT
klastera.
Naši sagovornici nude i konkretne predloge - prilagođavanje obra-
zovnog sistema potrebama IT industrije i povećanje upisnih kvota
za IT studije, poreske olakšice za ulaganja u IT sektor, uz različite
programe podrške i subvencije. Jedan od predloga je i da doprinose
na plate zaposlenih IT stručnjaka, koji padaju na teret poslodavca,
finansira država.
Razlog je jasan. U ovom sektoru trenutno radi oko 18 000 ljudi, a
nezaposlenih programera gotovo da i nema. Statistike pokazuju da
se u Srbiji godišnje zaposli 3 000 stručnjaka u IT oblasti i da se sva-
kodnevno objavi desetine novih pozicija za programere.
Naši trenutni kapaciteti su nedovoljni, a obrazovni sistem nije ispra-
tio rast tražnje i ne obrazuje dovoljan broj ljudi u ovim strukama.
Država na planu reforme sistema obrazovanja ima sveobuhvatan
pristup, rekla je za portal "eKapija" Tatjana Matić, državni sekretar u
Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija.
– Danas ne postoji nijedno zanimanje u kojem nije potrebno po-
znavanje savremenih tehnologija. Zato je u planu uvođenje progra-
miranja kao predmeta u osnovnim školama, kao i upis većeg broja
studenata na IT smerove i prilagođavanje nastavnih planova novim
trendovima – objasnila je sagovornica "eKapije".
OUTSOURCING DONOSI ZARADU, ALI PRAVI
NOVAC JE U SOPSTVENOM PROIZVODU
Dok čekamo na nove kadrove u IT sektoru, stručnjaci upozoravaju
na problem finansiranja za one koji se u Srbiji ovim poslom već uve-
liko bave. Milan Šolaja posebnu pažnju usmerio je na pitanje uloge
stranih direktnih investicija (SDI) u softverskoj industriji.
Kako je rekao, strane investicije se privlače uglavnom zbog priliva
svežeg kapitala, transfera tehnologija i otvaranja novih radnihmesta,
a u softverskoj industriji radi se omalim količinama kapitala, transfer
tehnologije skoro da i ne postoji, a nijedno novo radno mesto ne
može da bude otvoreno – jer nemamo kadrova ni za domaće firme.
- SDI su potrebne u nekim drugim sektorima, a njihov prodor u sof-
tverski sektor treba ograničiti na zajednička ulaganja, istraživanje i
razvoj, postizanje strateških ciljeva, kao što je povećanje broja na-
stavnog kadra za IT i slično – istakao je Šolaja.
- Nemamo ništa protiv dolaska stranih kompanija, ali imamo protiv
aktivne uloge države u tom procesu, jer kakva je to država koja naš
novac koristi da nam ubaci klipove u točkove? - pita se Šolaja i doda-
je da bi rezultat mogao biti da ćemo se u budućnosti baviti razvojem
tuđeg IT sektora.
Šolaja je rekao i da su domaće IT kompanije više nego sposobne da
se takmiče na tržištu sa najvećim svetskim igračima u ovoj oblasti.
- Priroda IT biznisa je takva da morate stalno da se usavršavate i
razvijate da biste opstali na tržištu. Dakle, plivate ili tonete. U takvoj
situaciji naše kompanije uspešno nastupaju na stranim tržištima,
isporučuju kvalitet koji ne zaostaje za svetskim, a često je i natpro-
sečan. Prosto rečeno, imamo ljude koji su u stanju da na kvalitetan
način upakuju znanje u softver i prodaju ga na svetskom tržištu -
smatra Šolaja.
Problem postoji i sa dostupnošću sredstava finansiranja za po-
četnike u IT biznisu. Država teško može da daje sredstva koja se,
s obzirom na nizak stepen uspešnosti startap preduzeća, verovat-
no neće vratiti. Banke nude samo komercijalne kredite, pa naši
startapi često novac traže van zemlje i, postupno, tamo sele i
svoje poslovanje.
Stručnjaci predlažu izgradnju ekosistema koji podržava preduzetniš-
tvo. To uključuje sistemsku podršku preduzetništvu, animaciju do-
maćih i stranih izvora finansiranja, startap inkubatore, ali i usvajanje
"kulture neuspeha" jer, kako je rekao Šolaja, "kod nas se ni uspeh ne
prašta – kamoli neuspeh".
Upravo je razvoj domaćih proizvoda ključ za stvaranje dodatne vred-
nosti u našoj IT industriji. Mnogo kompanija danas se bavi izvozom
usluga, popularnim outsourcing-om, ali bi one veoma brzo mogle
da se preorijentišu na proizvodnju sopstvenih softverskih proizvoda
i rešenja. Takav pristup doneo bi bolju zaradu i kompanijama i državi.
tuelno
