„Posao na odmoru“ je moguć ako se uzme u obzir da je razvoj
informacione tehnologije omogućio da se fizički nalazimo bilo
gde, a da izvršavamo svoje radne obaveze i zadatke, održavamo
komunikaciju, pratimo realizaciju, ugovaramo poslove i do-
nosimo odluke. Sve češće smo svedoci da kompanije pružaju
slobodu zaposlenima i saradnicima po pitanju izbora radnog
okruženja i radnog vremena, u zamenu za odgovarajući rezul-
tat. Kompanije danas nije briga kako ćemo nešto uraditi, već
„koliko“ ćemo uraditi. Njima nije važno šta „radimo“, već šta
smo „uradili“.
Sa druge strane, „odmor na poslu“ je i moguć ali i neophodan,
naročito ako se uzme u obzir da su odmor, zadovoljstvo i pro-
duktivnost usko povezani. Odmorna osoba je zadovoljna, a za-
dovoljna osoba je produktivna. S tim što odmor nije jedini, već
jedan od aktora zadovoljstva.
Zašto je odmor važan za produktivnost? Zato što umorna osoba
više greši, a greške ponekad mnogo „koštaju“ ne samo zaposle-
nog već i klijenta, a najviše kompaniju.
Danas smo sve ćešće svedoci nedostupnosti pojedinih šefova i
menadžera. Međutim, prezaposlenost i nedostupnost ne mo-
raju biti pokazatelj da je osoba uspešna, odnosno produktivna.
To što „nemamo vremena“ ili smo “u frci“ ne mora da znači da
smo uspešni, već može biti pokazatelj, na primer, neorganizo-
vanosti. To što je neko dvanaest sati u kancelariji ili je uvek „u
žurbi“ ne znači nužno da je produktivan. Snaga je u smirenosti.
Istraživanja su pokazala da je ponekad potrebno opustiti mozak
i misli tokom posla, jer u tim momentima najčešće dođemo do
rešenja ili novih ideja. Dobro su nam poznati primeri iz prošlosti
gde su mnoga dela i ideje nastali upravo za vreme odmora. Zato
odmor ne podrazumeva neproduktivnost. Tomislav Ivančić je u
svojoj knjizi „Za umorne“ to objasnio na sledeći način:“ Odmor
nije nerad i lenčarenje. Odmor je rad srca i duše. Ljudi su mogli
izrađivati svoja velika kulturna dela samo zato što su imali vre-
mena da razmišljaju, da gledaju, ćute i osluškuju, te primaju na-
dahnuća odozgo. Umetnička su dela nastala u tišini, ne u buci i
radu. Veličina umetničkog dela je u nadahnuću, a ne u tehničkoj
doteranosti. Odmor znači sesti za sto i dati organizmu da se okrepi,
kako bi mogao dalje raditi i živeti. Odmor je trenutak zastanka, to
je pregledavanje svega dosad načinjenoga, gledanje napred, može
li se tako dalje.”
Što se tiče odmora tokom radnog vremena, praksa je pokazala da
je daleko bolje praviti
više kraćih pauza
. Češće pauze ne doprinose
samo većoj produktivnosti već i ličnom zadovoljstvu zaposlenog.
Kako se odmarati na poslu? Evo nekoliko predloga: izaći na svež
vazduh, stvoriti prijatan radni ambijent (prijatne boje, cveće, foto-
grafije, udobna stolica ili fotelja, dovoljno prirodne svetlosti, razviti
dobre međuljudske odnose, slušati opuštajuću ili motivirajuću mu-
ziku...), prošetati hodnicima kompanije ili do obližnjeg parka, poraz-
govarati sa kolegom o neobaveznim temama, pogledati motivirajući
kraći film na Internetu, ručati, praktikovati fizičke vežbe za vrat i leđa
na stolici kao i vežbe disanja, odmarati oči pogledom u daljinu, itd.
poslovni saveti
POSAO NA ODMORU I
ODMOR NA POSLU
Industrija 62 / jun 2016.
94
Posao na odmoru i odmor na poslu! Da li je to moguće? Ne samo da je moguće nego je i
neophodno kada je u pitanju savremeni način poslovanja. Posao na odmoru i odmor na
poslu mogu proizvesti identičan nivo produktivnosti, ali i zadovoljstva.
≡
Autor teksta: Dijana Carić
oslovni saveti
