Industrija 60 / februar 2016.
94
Duži vek trajanja.
Oglasi u štampanim medi-
jima imaju duži vek trajanja, jer časopisi osim
što se duže konzumiraju, duže se i čuvaju.
Ponekad čak i godinama. Televizijske i Internet
reklame se pojave i nestanu, nakon čega se
brzo zaborave. Sa druge strane, tokom kon-
zumiranja časopisa, detalji ostaju u glavama
čitalaca što doprinosi popularizaciji brenda.
Opipljivost.
Uprkos sve većoj popularnosti
Internet portala i elektronskih izdanja časopi-
sa, ljudi vole da časopis drže u ruci. Naravno,
izuzetak od ovog su tinejdžeri i mlađa čitalač-
ka publika. Snaga opipljivih medija je doka-
zana i od strane raličitih studija. Na primer,
studija koju je sprovela agencija Millward
Brown, koristeći fMRI skeniranje mozga, po-
kazala je da naši mozgovi različito percipiraju
i procesuiraju papirni i digitalni marketing - u
smislu da papirni oglas izaziva veću emotivnu
obradu. Prema studiji, fizički mediji ostavlja
dublji trag u mozgu. Pođimo samo od čestit-
ki za Novu godinu. Priznaćete nije isti efekat
kada nam neko pošalje elektronsku čestitku i
kada nam je pošalje svojeručno potpisanu na
našu adresu.
Aktivan proces.
Gledanje televizije ili slušanje radija je pasivna
radnja odnosno proces koji se odvija „usput“. Osoba koja uzme
novine, donosi svesnu odluku u vezi sa čitanjem. To povećava
i sam efekat oglašavanja, jer u slučaju časopisa postoji veliki
procenat reakcije na oglas (popunjavanje kupona, posećivanje
sajta kompanije, itd).
Sekundarni čitaoci.
Ne može se izmeriti tačan broj ljudi koji je
pročitao časopis i taj broj je obično veći od tiraža, odnosno od
proja prodatih primeraka.
Veća pažnja.
Nedavna istraživanja su
utvrdila da postoji razlika između čitalaca
koji čitaju novine i onih koji se informi-
šu, na primer, preko ekrana (Interneta).
Istraživanja su pokazala da čitaoci koji prate
informacije preko Interneta ne zadržavaju
previše pažnju na jednom sadržaju i brzo
se prebacuju na drugi dok su, na primer,
čitaoci štampanih medija skloniji čitanju
dužih članaka. Pored toga, multimedijalne
karakteristike kao što su linkovi, reklamni
spotovi, animacije ometaju čitanje i skreću
pažnju čitaoca. Na taj način, fizičko po-
meranje (kako bismo, na primer, uklonili
reklamu) odvraća naš fokus od onoga što
čitamo. To znači da ljudi ne apsorbuju di-
gitalne medije na način na koji apsorbuju
informacije iz štampanih medija. Sa druge
strane, istraživanja su pokazala da ljudi koji
čitaju časopis duže se zadržavaju na stra-
nici tj. provode više vremena na stranici
od onih koji tu istu stranicu čitaju preko
interneta. Pored toga, reklama preko cele
stranice u štampanom mediju se pokazala
efikasnijom od, na primer, internet banera.
Pa su tako istraživanja pokazala da reklama
u štampanim medijima preko cele stranice
dostiže 83% vrednosti od reklame na te-
leviziji od 30 sekundi, dok internet baner
pokriva svega 16% te vrednosti.
Sve navedeno ukazuje da štampani mediji, konkretno časopi-
si, pored edukativno-informativno-komercijalnog potencijala
imaju i značajan marketinški potencijal. Što se konkretno tiče
industrije, reklama postaje sve važniji deo industrijskog mar-
keting programa, a cilj је svakako manji trošak komuniciranja
po prodaji ili veća prodaja po evru troškova komunikacije. U
kombinaciji sa drugim medijima, štampani mediji predstavljaju
značajan faktor efikasnosti marketing komunikacija, donose
značajne promotivne rezultate i doprinose prepoznatljivosti
brenda.
O AUTORU
DijanaCarić je rođena1984. godineuSisku, adetinjstvo
provela u Dvoru na Uni. Diplomirala na Ekonomskom
fakultetu u Novom Sadu, odsek “Menadžment
unutrašnje i spoljne trgovine”. Zvanje Magistra
ekonomskih nauka stiče na istom fakultetu iz oblasti
“Poslovnog pregovaranja”. Kao student, dobitnik je
brojnih nagrada od kojih su najznačajnije nagrade od
strane Ekonomskog fakulteta za ostvarene izvanredne
rezultate tokomstudiranja kao i nagrada Eurobank EFG
u okviru projekta “Investiramo u evropske vrednosti”.
Kao najdražu izdvaja nagradu “Evropskog pokreta u
Srbiji”, tri meseca putovanja Evropom. Kao student obišla je mnoge kompanije u Evropi,
od kojih je najvažnija stručna poseta Mercedes Benz fabrici u Sindelfingenu (Štutgart)
i poseta fabrici BMW-a u Minhenu. Svoju karijeru započinje u Raiffeisen banci gde se
posebno isticala u radu sa konfliktnim klijentima kao i u sprečavanju pokušaja prevara.
Karijeru nastavlja u privrednom sektoru i kroz rad sa poslovnim partnerima iz različitih
delova sveta, stiče širu sliku iz oblasti komunikologije i pregovaranja. Bavi se slikarstvom,
poezijom i prozom, a iza sebe ima i dve knjige poezije. "Umetnost pregovaranja”je njena
prva stručna knjiga. Profesionalno je orijentisana na poslovno pregovaranje, neverbalnu
komunikaciju i modernu psihologiju. Vodi seminare na temu“Umetnost pregovaranja”.
reč stručnjaka
č stručnjaka
