reč stručnjaka
DRUŠTVENO ODGOVORNO POSLOVANJE
NIJE FILANTROPIJA VEĆ NAJBOLJI
TEMELJ ZA STRATEGIJU ODRŽIVOG RASTA
I PROFITABILNOSTI PREDUZEĆA
Industrija 60 / februar 2016.
80
D
a bi DOP postao široko prihvaćena poslovna norma,
najveći izazov će biti da se pridobiju mala i srednja pre-
duzeća (MSP) za ovakav način poslovanja, jer oni pred-
stavljaju veliku većinu svetske ekonomske aktivnosti. Promena
(većinske) percepcije o negativnoj korelaciji između ostvarenja
finansijskih poslovnih ciljeva i DOP-a biće još i teža u zemljama
u razvoju, jer mnoge od tih ekonomija ne mogu da obezbede
svojim preduzećima išta više od pukog preživljavanja. Povrh
toga, MSP retko izveštavaju o svojim DOP aktivnostima i/ili
zagađenju prirodne sredine, što ionako čine svakodnevno. Nji-
hove aktivnosti su manje vidljive široj zajednici i ova preduzeća
retko usmeravaju sredstva u dobrovoljne projekte smanjenja
otpada i zagađenja. Ipak, rad sa vlasnicima i rukovodiocima
MSP je vredan truda, jer njihove firme predstavljaju pokretačku
snagu ekonomskog razvoja u većini zemalja.
Kada sam upitao više srpskih preduzetnika o tome kako DOP
može doprineti poslovnom prihodu i dobiti, većina njih nije
mogla da mi odgovori. Preovladavalo je mišljenje da je DOP
neka vrsta filantropije koja samo može da izvuče novac iz bi-
znisa, iako su neki potvrdili da aktivnosti DOP-a podižu ugled
preduzeću i time doprinose boljoj prodaji. Istovremeno su se
požalili na loše ekonomske prilike u zemlji - koje su doprine-
le da većina MSP samo preživljava, a mnoga su i zatvorena.
Zaključak je bio da se DOP mora ostaviti za neka bolja vremena.
Ovakvi odgovori su me zaintrigirali, te sam odlučio da sprovedem
privatno istraživanje među svojim lokalnim i međunarodnim poslov-
nim prijateljima. Cilj mi je bio da dobijem uređene odgovore o nivou
aktivnosti DOP-a u srpskim preduzećima i da uporedim te rezultate sa
drugim regionima u svetu. Sastavio sam formalni dvojezični (srpski i
engleski) upitnik sa 9 pitanja koje sam postavio na Internet kako bih
odredio stepen primene DOP-a u različitim sferama poslovnih operaci-
ja i zatražio od upitanih da odgovore koristeći skalu 1-10.
Većina odgovora je stigla iz Južne Afrike i Srbije – dve zemlje gde sam
proveo najveći deo svog radnog veka. Prva je jedna od vodećih ekono-
mija u razvoju i član grupacije BRICS, a druga mala balkanska država
tek izašla iz recesije. Na kraju sam uspeo da skupim nekoliko desetina
odgovora.
Kao što sam očekivao, moji poslovni prijatelji iz Evropske unije su
ocenili svoje prakse DOP-a uglavnom najvišim ocenama, a u svakom
slučaju bolje od ostalih regiona. To je verovatno posledica kompleksne
industrijske regulative u ovim zemljama gde kompanije moraju da se
povinuju, htele to ili ne. Ja sam generalno protiv previše regulisanog
poslovnog okruženja, ali priznajem da u ovom slučaju zaista pomaže
biznisu.
Iz Južne Afrike su stigle prosečne ocene, što pokazuje da postoji dosta
prostora za poboljšanje. Nažalost, Srbija je najslabije ocenjena po svim
kriterijumima osim po tome da uključuje prakse DOP-a u redovno po-
slovno izveštavanje, gde su se EU i Australija slabije pokazale.
DRUŠTVENO ODGOVORNO
PREDUZETNIŠTVO
MSP dominiraju balkanskim ekonomija-
ma što je slično ostalim zemljama u razvo-
ju. Znajući to ja vidim ogroman potencijal
za MSP da kroz praktikovanje poslovnih
strategija koje se baziraju na principima
DOP-a izvrše pozitivan uticaj na društva
i okruženja u kojima posluju, tako što će
propagirati i širiti prihvatanje ovih vred-
nosti - prvenstveno u svojim zajednicama.
Preduzetnici su obično veoma poštovani
članovi lokalnih zajednica i imaju snažan
uticaj na formiranje javnog mišljenja u
njima, što je obično mnogo uticajnije od
većine korporacija koje vode profesionalni
menadžeri iz direkcija udaljenih stotinama
ili hiljadama kilometara. Ako jedan predu-
zetnik koji živi, posluje i zapošljava u svojoj
opštini prihvati DOP kao način vođenja
biznisa, onda će postati primer i svojim
Društveno odgovorno poslovanje (DOP) je nekad bilo rezervisano isključivo za korporacije i fokusiralo se na
podršku imidža njihovih brendova i pozitivnoj percepciji u društvu. Nije se mislilo da poseduje potencijal da
postane osnovna komponenta profitabilne poslovne strategije, jer rukovodioci i vlasnici firmi nisu mogli
da uoče direktne veze između DOP-a i uobičajenih ciljeva kao što su profit i poslovni rast. Na sreću, to se
ubrzanomenja u poslednje vreme iako izvesna doza nerazumevanja još postoji o stvarnimciljevima DOP-a
čak i kod nekih rukovodilaca velikih firmi u razvijenim ekonomijama.
≡
Autor teksta: Aleksandar Milovanović
č stručnjaka
