Prema nedavnom istraživanju internog istraživačkog centra kompanije Kaspersky, gotovo 40% polaznika učestvuje u programima digitalnog obrazovanja radi profesionalnog usavršavanja. Istovremeno, IT i digitalne veštine izdvojile su se kao najpopularnija oblast učenja, što ukazuje na sve veću potražnju za kompetencijama neophodnim u ekonomiji koja se ubrzano digitalizuje.
Samo tokom 2025. godine, Kaspersky sistem za zaštitu od fišinga sprečio je više od pet miliona pokušaja pristupa fišing linkovima. Kako pretnje ovog obima postaju deo svakodnevnog digitalnog života, kako u privatnom tako i u poslovnom okruženju, digitalna pismenost i IT veštine postale su neophodne ne samo za očuvanje konkurentnosti na tržištu rada već i za bezbedno korišćenje digitalnog okruženja i zaštitu u svakodnevnom životu. Ova sve izraženija potreba ogleda se i u načinu na koji polaznici danas pristupaju digitalnom obrazovanju.
Prema rezultatima istraživanja, 39% ispitanika navodi profesionalno usavršavanje kao glavni motiv za učešće u programima digitalnog obrazovanja. Polaznici se sve više oslanjaju na onlajn obrazovanje kako bi stekli nova znanja i kompetencije, unapredili postojeće veštine i očuvali konkurentnost na tržištu rada. Posmatrano po regionima, ovaj trend posebno je izražen u Indiji (51%), Italiji (48%) i Španiji (45%).
Istovremeno, IT i digitalne veštine predstavljaju najzastupljeniju oblast u programima digitalnog obrazovanja: 32% ispitanika opredelilo se za oblast informacionih tehnologija i digitalnih veština, dok su druga i treća najpopularnija kategorija – učenje jezika (11%) i sticanje veština specifičnih za određeno zanimanje (10%) – znatno manje zastupljene. Vredno je istaći i da je interesovanje za razvoj digitalnih veština prisutno bez obzira na radni status ispitanika: za IT i digitalne veštine opredeljuje se 32% zaposlenih i 29% onih koji trenutno nisu zaposleni.
IT veštine izdvajaju se i kao najtraženija oblast učenja u svim starosnim grupama. Generacija Z beleži najveće interesovanje (39%), a IT kao svoju vodeću oblast interesovanja prepoznaju i milenijalci (31%), generacija X (28%), pa čak i pripadnici bejbi-bum generacije (26%)[2].
„Kako digitalne tehnologije nastavljaju da menjaju način na koji radimo, komuniciramo i živimo, učenje se više ne može posmatrati kao nešto što se završava formalnim obrazovanjem. Razvoj digitalnih veština postaje važan deo dugoročnog profesionalnog razvoja, jer ljudima pomaže da se prilagode promenljivim zahtevima radnih mesta, istraže nove mogućnosti i očuvaju konkurentnost u ekonomiji koja se neprestano razvija. Sve veće interesovanje za obrazovanje u oblasti informacionih tehnologija pokazuje i da ljudi sve više prepoznaju vrednost praktičnih tehničkih znanja i veština koje mogu da primene na poslu i u svakodnevnim aktivnostima“, izjavila je Evgeniya Russkikh, direktorka za akademska pitanja u kompaniji Kaspersky.
