U prvom krugu tendera sprovedenom na osnovu nemačkog Zakona o sigurnosti snabdevanja električnom energijom (StromVKG), ugovori za nove kapacitete dodeljeni su isključivo elektranama na fosilni gas, dok sistemi za baterijsko skladištenje energije uopšte nisu prošli kriterijume konkursa. Ovakav ishod potvrdio je ranija upozorenja Nemačke organizacije za zaštitu životne sredine (DUH) da od novih subvencija profitiraju veliki fosilni koncerni, dok su druge tehnologije stavljene u nepovoljan položaj
Od ukupno jedanaest elektrana kojima su dodeljeni ugovori, tri pripadaju kompaniji RWE, a čak šest kompaniji LEAG, dok je samo jedan projekat dodeljen nekom komunalnom preduzeću. Prema navodima organizacije DUH (Deutche Umwelthilfe), kompanija LEAG dobijena sredstva koristi za finansiranje konverzije starijih postrojenja sa lignita na fosilni gas, što je u suprotnosti sa osnovnim ciljem zakona koji je trebalo da podstakne izgradnju potpuno novih kapaciteta. Ovakav ishod je posledica posebnih kriterijuma o radnom veku i izgradnji koji važe u prva dva kruga aukcija, čime je faktički isključena ravnopravna tržišna utakmica različitih tehnologija.
Savezni direktor organizacije DUH Saša Miler-Krener (Sascha Müller-Kraenner) ocenio je da nemačka vlada primorava potrošače da plaćaju nove fosilne elektrane pod izgovorom sigurnosti snabdevanja. On je upozorio da zakon preti da dodatno učvrsti fosilne strukture i tržišnu moć nekolicine velikih energetskih korporacija, zbog čega je zatražio temeljnu promenu pravila u narednim krugovima kako bi se omogućila fer konkurencija. Zakon o sigurnosti snabdevanja stupio je na snagu u leto 2026. godine, a u prva dva kruga subvencioniše se po 4,5 gigavata kapaciteta. Planirano je da kasnije aukcije budu tehnološki neutralnije, dok će se od 2031. godine celokupan sistem finansirati direktno kroz namete na cenu električne energije za krajnje kupce.
A pogled na mapu platforme Electricity Maps u ovom trenutku (oko deset je bilo sati kad smo pogledali) zaista pokazuje da je primarni izvor električne energije u toj zemlji ugalj, sa udelom od 25 odsto, odmah pored gasa koji proizvodi gotovo identični procenat – što značči da trenutno, polovina nemačke enegrije dolazi iz fosilnih goriva. Svezajedno uzevši, to dovodi do i do toga da ukupni karbonski intenzitet Nemačke energije bude 446 grama ugljen-dioksida po kilovat-satu. Poređenja radi, karbonski intenzitet u Srbiji trenutno iznosi 505 grama po kilovat-satu, uprkos tome što Srbija iz uglja dobija čak 41 odsto električne energije.
Ovako mala razlika u ukupnom karbonskom otisku, naspram znatno većeg procentualnog udela uglja u Srbiji, posledica je načina na koji se nemačke termoelektrane koriste uglavnom u takozvanom follow-up režimu rada – one se na dnevnom nivou pale i gase kako bi balansirale mrežu i dnevna povećanja potražnje i smanjenja proizvodnje iz ostalih izvora, što je ekstremno karbonski intenzivno po jedinici proizvedene energije. Sa druge strane, Francuska u ovom trenutku predstavlja drugi najčistiji elektroenergetski sistem u Evropskoj uniji, odmah iza Švedske, sa karbonskim otiskom od 59 grama po kilovat-satu.
Izvor: Deutsche Umwelthilfe (DUH)/Nuklearna Perspektiva
