reč stručnjaka
UPRAVLJANJE OPERACIJAMA
U POSLOVANJU
Industrija 58 / oktobar 2015.
100
≡
Autor teksta: Aleksandar Milovanović
P
oslovne operacije se tradicionalno odnose na odvojenu pro-
izvodnju materijalnih dobara i usluga, iako se u poslednje
vreme ova granica između nih gubi jer preduzeća teže da
spoje ponudu svojih proizvoda sa uslugama. Generalno gledaju-
ći, upravljanje operacijama ima za cilj da maksimalno poveća broj
aktivnosti u procesu proizvodnje u odnosu na njihov ukupan broj,
kojima se dodaje neka određena vrednost proizvodu ili usluzi koji
se nalazi u bilo kom delu tog procesa. U suštini, ove kreativne
aktivnosti koje uvećavaju vrednost ulaznih resursa tokom ope-
rativnog procesa treba da kreiraju tržišni potencijal preduzeću i
omoguće njegovo optimalno poslovanje.
Šta rade rukovodioci operative?
Rukovodioci operative su odgovorni za upravljanje svim aktivno-
stima koje se odnose na proizvodnju proizvoda i usluga. Njihove
direktne odgovornosti uključuju upravljanje operativnim procesom,
brigu o dizajnu novih proizvoda i usluga, planiranje, kontrolu, unap-
ređenje produktivnosti i efikasnosti operativnog poslovanja i opera-
tivnu strategiju. Njihove indirektne odgovornosti su koncentrisane
u zajedničkom radu sa ostalim funkcionalnim rukovodiocima unutar
organizacije, koji imaju uticaja na operativu. Ovo uključuje marke-
ting, finansije, knjigovodstvo, kadrovsku i tehničku službu.
Koje su odgovornosti rukovodioca operative
•
Upravljanje kadrovima
– ljudi koji su zaposleni u organizaciji,
rade ili direkno na stvaranju proizvoda i/ili usluga ili daju
podršku kroz razne službe onima koji se time bave. Ljudi, njihova
organizovanost i način na koji se njima upravlja je ključni strateški
resurs svih organizacija. Rukovodilac operative radi zajedno
sa kadrovskom službom i šefovima odeljenja na unapređenju
radnih sposobnosti, znanja i veština zaposlenih u operacijama.
Ovo uključuje analizu radnih dužnosti i funkcija ključnih pozicija
na dnevnoj bazi. U cilju povećanja produktivnosti, rukovodilac
operative će često morati da analizira redosled fizičkih kretnji
radnika u nekom procesu. Na osnovu dobijenih rezultata se,
uz konsultaciju sa šefom odeljenja, razvija program obuke za
svakog zaposlenog u cilju poboljšanja lične produktivnosti.
•
Upravljanje osnovnim sredstvima
– objekti, postrojenja,
oprema i zalihe koje preduzeće poseduje su direktno ili
indirektno uključeni u funkcionisanje operative.
•
Upravljanje troškovima
– većina troškova koji se generišu
tokom proizvodnje dobara ili stvaranja usluga se direktno
odnose na troškove nabavke materijala, energije i radne snage
kao i troškove njihove transformacije do finalne forme i isporuke
kupcima. Za većinu preduzeća, smanjivanje troškova poslovanja
putem efikasnog upravljanja operativom znači ostvarenje
komparativne prednosti u odnosu na konkurenciju. Važno je reći
da u modernim organizacijama bez efikasnog informacionog
sistema verovatno neće biti efikasnog poslovanja. Kada precizne
informacija stignu brzo od jednog do drugog odeljenja, to
ubrzava tok operacija, a naročito skraćuje pripremu i eliminiše
prazan hod između raznih procesa - što sve zajedno uvećava
produktivnost. Rukovodilac operative je odgovoran da osigura
potrebne alate i sisteme i omogući efikasnu komunikaciju
unutar operative preduzeća. Čak i neprofitne organizacije teže
da ostvare maksimalno sniženje troškova poslovanja.
•
Naplata potraživanja
- Rukovodilac operative je odgovoran za
izdavanje računa kupcima za preuzete proizvode i usluge, te
za naplatu ovih potraživanja. Dobrom analizom i postavkom
efikasnog procesa naplate, kreiraće se uslovi za brzu naplatu
i osigurati gotovina preduzeću. Ovim se ojačava potencijal
preduzeća da uveća svoju operativu i pregovara bolje uslove sa
svojim snabdevačima.
Rukovodioci operative deluju na tri nivoa: strateškom, taktičkom
i operativnom.
Strateški nivo
Rukovodioci operative su odgovorni za i odlučuju o tome:
•
Šta da se proizvodi (razvoj proizvoda/usluga);
•
Kako da se to isto proizvodi (uključuje odluke o procesu rada
i fizičkom rasporedu proizvodnih resursa u postrojenjima/
radnom prostoru) – takođe odluke o eventualnoj kupovini
poluproizvoda i/ili procesne opreme;
•
Gde će se proizvoditi (lokacije postrojenja);
•
Koliki kapacitet proizvodnje je potreban.
Taktički nivo (na srednji rok)
Rukovodilac operative određuje smernice za obezbeđivanje ključnih
resursa kao što su materijal i radna snaga i to u skladu sa ranije defi-
nisanom strategijom, na primer:
•
Koliko je radnika i kada potrebno (planiranje radne snage);
•
Koliki nivo zaliha je potreban i kada ga treba dopremiti/dopuniti
(planiranje i popunjavanje zaliha);
•
U koliko smena će se raditi - da li je potreban prekovremeni rad i
da li koristiti podizvođače (detaljno planiranje kapaciteta);
•
Potrebni objekti i raspored proizvodne opreme;
•
Metode upravljanja projektima;
•
Izbor opreme, remont i zamena.
Upravljanje operacijama je oblast poslovanja koja kontroliše proizvodnju materijalnih dobara i usluga.
Ona uključuje dve osnovne odgovornosti: da se osigura efikasnost operativnog poslovanja sa stanovišta
korišćenja što manje resursa, a takođe i njegova efektivnost sa stanovišta ispunjenja potreba klijenata
i potrošača. Upravljanje operacijama se bavi upravljanjem procesom koji pretvara ulazne resurse, u vidu
materijala, rada i energije, u rezultujuća dobra - u vidu proizvoda i usluga.
č stručnjaka
