energetika
•
visok stepen iskorišćenja goriva,
•
mogućnost paralelnog korišćenja više vrsta biomasa, pa i drugih
goriva, kao i
•
zadovoljenje ekoloških normi.
Sagledavajući sve prethodno iznete zahteve, odlučeno je da se ide u
razvoj specifičnih ložišta za sagorevanje balirane biomase iz poljopri-
vredne proizvodnje. Poslednjih desetak godina desile su se mnoge
promene u poljoprivredi, mnogi veliki poljoprivredni kombinati su
se raspali, a sa druge strane ojačali su pojedini individualni poljopri-
vredni proizvođači, koji obrađuju više desetina pa i stotina hektara
zemlje. Tom trendu se Laboratorija za termotehniku morala prilago-
diti, odnosno razviti postrojenja manjih i srednjih snaga, visokoefika-
sne, jeftine i ekološki prihvatljive energetske jedinice za razne potrebe
novog tržišta, jer koliko god su ojačani pojedini poljoprivrednici veliki
- još nisu dostigli nivo veličine poljoprivrednih kombinata. Samim tim
njihove potrebe se iskazuju u manjim energetskim jedinicama. Po
našim procenama to su kotlovi i ložišta snage 300 do 1 000 (2 000)
kW. Sagledano je da je za takva postrojenja najprikladnija balirana
biomasa iz poljoprivredne proizvodnje.
Balirana biomasa kao gorivo ne zahteva velika ulaganja u pripremu,
jer balirke poseduje skoro svaki poljoprivredni proizvođač. To nisu
skupe i komplikovane mašine i ne iziskuju veliku energiju po kilogra-
mu balirane biomase. Sa druge strane, ni mesta gde bi se ta biomasa
koristila kao gorivo nisu udaljena od mesta nastanka, pa ni transport
ne predstavlja veći problem. Skladištenje može biti problem, ali kako
u Srbiji ima mnogo neiskorišćenog poljoprivrednog zemljišta, šteta od
zauzimanja poljoprivrednog zemljišta je neznatna a povećani investi-
cioni troškovi za izgradnju skladišta se brzo isplaćuju kroz razliku u ceni
fosilnog (tečno i gasovito) goriva i biomase.
Svi navedeni razlozi su uticali da se krene u razvoj tehnologija sagore-
vanja balirane biomase. Prvi korak je bio utvrđivanje koje su biomase
pogodne za korišćenje u ovoj tehnologiji. Želja je bila da se, za poče-
tak, razviju ložišta za pogodne biomase, ali je krajnji cilj da se omo-
gući korišćenje kukuruzovine kao najvećeg energetskog potencijala
u biomasi naše zemlje. Paralelno sa rešavanjem problema sagoreva-
nja, vodi se računa i o rešavanju problema odlaganja pepela. Pepeo
biomase predstavlja mineralni nesagoreli deo biljke, koji ona crpi iz
zemlje. Tako gledajući, najlogičnije je da se ta ista materija vrati tamo
odakle je i uzeta, odnosno u zemlju. U ovom trenutku smatramo da je
najpogodnije mešati pepeo, nastao u procesu sagorevanja biomase
sa stajskim đubrivom i na taj način ga vraćati u zemlju. Na osnovu
dosadašnjih saznanja, kvalitet stajskog đubriva bi se znatno popravio
dodavanjem pepela od biomase.
Preliminarnim ispitivanjima u okviru projekata Ministarstva nauke
Srbije, ustanovljeno je da sa sigurnošću možemo računati na sojinu
slamu. U svim dosadašnjim eksperimentalnim ispitivanjima i ispitiva-
njima na demonstracionim postrojenjima, ona nije pravila problem u
eksploataciji. Kukuruzovina se u laboratorijskim ispitivanjima pokaza-
la kao potencijalno moguće gorivo, ali su eksploataciona ispitivanja
tek na početku. Sa druge strane, pšenična slama se pokazala kao
veoma nepogodno gorivo i na taj potencijal ne bi trebalo računati u
ovom trenutku.
Svi eksperimentalni podaci dobijeni do sada, pokazali su da se kon-
trolisano niskotemperaturno (800-820°C) i ekološki prihvatljivo sa-
gorevanje može ostvariti samo u ozidanim ložištima. Ozidana ložišta
svojom konstrukcijom i dugim zadržavanjem gasovitih produkata
sagorevanja, u zonama sagorevanja, omogućavaju dobro sagorevanje
i na relativno niskim temperaturama.
energetik
