energetika
INSTITUT ZA NUKLEARNE
NAUKE – VINČA
Industrija 60 / februar 2016.
44
N
a osnovu višedecenijskog rada u oblasti termotehnike i termo-
energetike, sa posebnim osvrtom na korišćenje biomase na
energetski efikasan način uz zadovoljenje svih normi iz obla-
sti zaštite životne sredine, Laboratorija za termotehniku i energetiku
(LTE) Instituta za nuklearne nauke - Vinča sa pravompredstavlja jednu
od najznačajnijih institucija u zemlji i regionu u ovoj oblasti. U prilog
tome govore i sledeći podaci:
•
Aktuelni projekti iz oblasti energetike koje finansiraMinistarstvo
prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, a čiji je nosilac LTE, su
ocenjeni kao ubedljivo najbolji;
•
U LTE je razvijena i patentirana tehnologija za sagorevanje balirane
biomase, koja je primenjena na industrijskom postrojenju u
Poljoprivrednoj Korporaciji Beograd (PKB) snage 2MW;
•
Veliki broj radova na ovu temu objavljenih u vrhunskim
međunarodnim časopisima, brojna tehnička rešenja i unapređenja,
kao i dve odbranjene doktorske disertacije naMašinskom fakultetu
Univerziteta u Beogradu, daju još veći značaj razvijenoj tehnologiji
sa naučno istraživačke strane;
•
Stalno praćenje stanja i razvoja tehnologije u Evropi i svetu u ovoj
oblasti;
•
Permanentno usavršavanje kadrova, kroz pohađanje odgovarajućih
stručnih seminara, kao i domaćih i međunarodnih konferencija;
•
Obučenost stručnjaka za izradu “Cost-benefit” analize projekata po
metodologiji Evropske unije. Na osnovu takve jedne naše analize,
Republika Srbija je dobila garant u visini od približno 8 miliona evra
od organizacije švajcarske vlade - SECO (Swiss State Secretariat
for Economic Affairs), za izgradnju kogenerativnog postrojenja na
biomasu.
Korišćenje fosilnih goriva postaje sve više problematično sa aspekta
zaštite životne sredine. Jedna od mogućnosti prevazilaženja očeki-
vanih problema je korišćenje biomase iz poljoprivredne proizvodnje,
kojom Srbija raspolaže u velikim količinama.
U Institutu za nuklearne nauke Vinča, Laboratorija za termotehniku
i energetiku, poslednjih 20-30 godina intenzivno se radi na razvoju
sistema za iskorišćenje raspoložive biomase u Srbiji, kao goriva. Ono
što je još na početku tog rada ustanovljeno, jeste da postoji velika
razlika u karakteristikama biomase sa stanovišta pogodnosti primene.
Biomasa se sa stanovišta pogodnosti sagorevanja, odnosno primene,
može podeliti na dve osnovne grupe i to: šumska biomasa i biomasa
iz poljoprivredne proizvodnje. Osnovna razlika ove dve pomenute
vrste biomase je u karakteristikama pepela, odnosno karakterističnim
temperaturama topivosti pepela.
Nepovoljna okolnost za primenu biomase iz poljoprivredne proizvod-
nje je to što pepeo tih biomasa, po pravilu, ima izraženu sklonost ka
lepljenju, odnosno temperatura sinterovanja pepela biomase iz po-
ljoprivredne proizvodnje je znatno niža od one kod pepela šumske
biomase. Ta pojava nije slučajna, već je posledica primene veštačkih
đubriva u uzgoju poljoprivrednih kultura.
Pored toga bimasa je vlaknaste strukture i teško ju je sitniti i pripre-
mati za mehanizovano i kontrolisano loženje. Kad se govori o meha-
nizovanom i kontrolisanom loženju, obično se misli na sagorevanje
usitnjene biomase ili sagorevanje briketa ili peleta koji se prave od
usitnjene biomase. Uz sve to, da bi se biomasa primenila na pomenuti
način mora se i sušiti ukoliko njena vlažnost prelazi granice, a obično
prelazi, zahtevane u pomenutim tehnologijama. Znači u klasičnom
sistemu primene biomase iz poljoprivredne proizvodnje morala bi
se primeniti i: sušara, seckalica, mlin, briketirka (peletirka), specijalan
sistem za doziranje ili uduvavanje. Sa energetskog prvenstveno, pa i
ekonomskog, što nikako nije zanemarljivo, to smanjuje efekte prime-
ne biomase iz poljoprivredne proizvodnje. Zbog toga, pri odlučivanju
koju biomasu i u komobliku treba primeniti, pored podatka o umanji-
vanju toplotne moći usled određene transformacije forme biomase,
mora se voditi računa i o investicionim, eksploatacionim i troškovima
održavanja. Ukoliko je instalisana snaga, potrebna za transformaciju
veća, pomenuti troškovi ubrzano rastu, što se u krajnjemslučaju odra-
žava na jediničnu cenu energije koja se dobija od goriva.
Bilo je jasno da se moraju razvijati tehnologije primerene našim
mogućnostima, a to su: relativno niske tehnološke mogućnosti
domaće privrede, relativno niska tehničko i tehnološka obučenost
raspoloživog kadra za upravljanje tim postrojenjima, mala likvidnost i
mogućnost ulaganja potencijalnih kupaca. Prema tome, morale su se
razvijati tehnologije koje zadovoljavaju sledeće uslove:
•
niska cena postrojenja,
•
mala cena pripreme, transporta i skladištenja goriva,
•
jednostavna za rukovanje,
•
kontrolisano sagorevanje,
Časopis Industrija vam predstavlja jedan od najznačajnijih instituta u Srbiji – Institut za
nuklearne nauke Vinča i dr Dejana Đurovića koji, pri Laboratoriji za termotehniku i energetiku
ovog instituta, radi na projektima vezanim za energetsku efikasnost i korišćenje obnovljivih
izvora energije, kao i na razvoju tehnologija za energetski efikasno korišćenje biomase i
optimizaciju industrijskih procesa.
≡
Autor teksta: dr Dejan Đurović
ergetika
dr Dejan Đurović
