Podpora, zanesljivost
je naša največja moč
hardveru ili ne, razlikujemo dva podtipa
hardverske virtuelizacije. Prvi se insta-
lira direktno na hardver (VMware ESXi,
Microsoft Hyper-V i Citrix XenServer), što
za rezultat ima nešto bolje performanse
od drugog, koji se instalira na postojeći
operativni sistem (VMware Workstation,
Microsoft Virtual PC i Oracle VirtualBox).
Hipervizori su uglavnom besplatni, dok
su softveri koji se koriste za monitoring i
upravljanje komercijalni.
•
Virtuelizacija desktopa predstavlja
virtuelizaciju desktopa krajnjeg kori-
snika. Korisnici pristupaju udaljenom
serveru na kome se nalaze virtuelne
mašine sa desktop okruženjima, za
svakog korisnika ponaosob, pri čemu
se najčešće koristi remote desktop
protocol. Ovakav način virtuelizaci-
je naziva se i virtual desktop infra-
structure. Korisnici nisu vezani za
određen fizički računar, već mogu sa
bilo kog računara, pomoću RDP sesi-
je, pristupiti svom virtuelizovanom
okruženju (desktopu).
•
Softverska virtuelizacija (virtuelizaci-
ja aplikacija) predstavalja emuliranje
okruženja neophodnog za pokretanje
aplikacija. Nalazi se između aplikacija
i operativnog sistema i ima zadatak
da aplikacijama, umesto operativnog
sistema, prezentuje resurse koje su im
neophodni za rad. Sistem za virtueliza-
ciju emulator omogućava aplikacijama
da ne rade direktno sa operativnim
sistemom, već sa emuliranim okruže-
njem. Na ovaj način se reševaju proble-
mi nekompatibilnosti i neusklađenosti
verzija aplikacija sa operativnim siste-
mom na kojem se pokreću.
•
Memorijska virtuelizacija - najpo-
znatiji način virtuelizacije memorije
odnosi se na deo radne memori-
je, koja se od strane operativnog
sistema rezerviše na hard disku kao
dodatak RAM-a. Kada se resursi
fizičkog RAM-a iskoriste, procesi se
ne prekidaju već se prelazi na kori-
šćenje virtuelne memorije - koja je
rezervisana na hard disku. Ovakav
način virtuelizacije ima za posledicu
pad performansi sistema, jer se upis
i čitanje odvijaju sa hard diska koji
je znatno sporiji od RAM-a. Napred-
niji oblik podrazumeva da se RAM
nekog sistema može particionisati,
virtuelizovati i zajedno sa RAM-om
drugih sistema uključiti u zajednički
pool. Resursi memorijskog pool-a se
zatim mogu distribuirati granularnije,
prema potrebi pojedinih entiteta, što
dovodi do efikasnijeg korišćenja uku-
pnih resursa.
•
Virtuelizacija podataka korisniku pru-
ža prezentacioni interfejs, za pristup
različitim podacima koji se nalaze na
većem broju različitih logički i fizički
strukturiranih izvora. Izvori podata-
ka mogu biti različite baze podata-
ka, web sajtovi, aplikacije, pri čemu
korisnik pri korišćenju tih podataka
ima utisak da su svi oni smešteni na
jednoj lokaciji. Najbolji primer virtu-
elizacije podataka je Facebook.
•
Mrežna virtuelizacija predstavlja
kombinovanje mrežnih resursa (har-
dverskih i softverskih) u cilju stvara-
nja virtuelnih entiteta, odnosno vir-
tuelne mreže. Ona omogućava da se
na jednoj fizičkoj mreži napravi više
virtuelnih mreža ili kombinuje više
fizičkih mreža u jednu virtuelnu mre-
žu. Korisnici jedne virtuelne mreže
često nisu svesni postojanja ostalih
virtuelnih mreža.
•
Virtuelizacija storidža nam daje
mogućnost da se nezavisni uređaji
za skladištenje podataka kombinuju
u jedan virtuelni mrežni uređaj za
skladištenje podataka. Ima za cilj da
podatke sa apstraktnog nivoa presli-
ka na fizičku lokaciju, tako da kori-
sniku omogući korišćenje logičkog
prostora bez znanja o broju i vrsti
fizičkih uređaja na kojima su sme-
šteni podaci. Prednosti se ogledaju u
boljim performansama, efikasnijem
korišćenju prostora, olakšanoj migra-
ciji podataka, jednostavnijem arhivi-
ranju i bržem oporavku od otkaza.
nove tehnologije
nove tehn logije
