vesti
vesti
Beograd traži najbolji model
za izgradnju postrojenja za
prečišćavanje otpadnih voda
Beograd traži najbolji model za izgradnju postrojenja za prečišćavanje
otpadnih voda jer nepostojanje ovog sistema predstavlja veliki ekološki
problem, a i prepreku u procesu pristupanja Evropskoj uniji, rekao je
pomoćnik gradonačelnika Borko Milosavljević.
On predvodi, zajedno sa direktorom JKP "Beogradski vodovod i kanali-
zacija" SvetozaromVeselinovićem, delegaciju Grada Beograda u poseti
Atini kako bi sagledali tehnička rešenja njihovog sistema, kao i moguć-
nost finansiranja izgradnje nedostajuće infrastrukture u Beogradu.
– Atina je u potpunosti rešila tretman otpadnih voda u velikompostro-
jenju koje se nalazi na ostrvu pored Pireja. Sve otpadne vode iz grada
se dopremaju do postrojenja, gde se mehanički i biološki prerađuju u
tri faze – rekao jeMilosavljević i dodao da se preradomotpadnih voda,
dnevno dobije 800 tona mulja, koji se dalje filtrira. Ovim procesom se
zatimproizvodi biogas koji se koristi za proizvodnju električne energije.
Daljim isušivanjem se iz mulja dobija sirovina velike kalorijske vredno-
sti, koja se koristi u fabrikama za proizvodnju cementa.
Pre nego što se na kraju procesa potpuno prečišćena voda ispusti u
more, ona se preko određenih kaskada propušta kroz mini-hidroelek-
tranu i tako koristi za proizvodnju električne energije.
– Na ovaj način su uspeli da potpuno zaokruže ciklus prerade otpad-
nih voda i da stoprocentno iskoriste sve nusproizvode za dobijanje
energije iz obnovljivih izvora. Ranije veliki problem za grad postao je
unosan posao, sagrađena je fabrika koja zapošljava veliki broj ljudi, a
od mulja je dobijena sirovina koja se koristi za proizvodnju cementa i
time dodatno doprinosi povećanju prihoda kompanije – precizirao je
pomoćnik gradonačelnika.
Za finansiranje ovog projekta atinski vodovod koristio je sredstva
evropskih fondova u iznosu od preko 60%.
– Nama je ova informacija veoma bitna, s obzirom na to da su slični
projekti vrlo skupi. Procenjena vrednost postrojenja koje planiramo
kod nas, u Velikom selu, iznosi oko 250 miliona evra. Zbog toga ćemo
pokušati da izgradnju prečistača otpadnih voda kandidujemo kod
evropskih fondova poput IPA-e. Ovo su projekti koji utiču na životnu
sredinu, jer se otpadne vode iz Beograda direktno izlivaju u Dunav i
prevazilaze lokalni nivo, pa je mogućnost dobijanja dela sredstava od
Evropske unije potpuno opravdana – zaključio je Borko Milosavljević.
