Sedam budućih trendova održive logistike

Komentari: 0

Logistička industrija, sama po sebi, nije samo odgovorna da odgovarajući proizvod stigne na pravo mesto u pravo vreme, već je odgovorna i za sopstveni uticaj na životnu sredinu. Logistička industrija se, takođe, mora transformisati u onu industriju koja je efikasna u smanjivanju emisije ugljen-dioksida.

Koje sile će započeti ovu transformaciju i kada će ta transformacija nastupiti? Kao vodeća logistička kompanija, „Nemačka Pošta (DHL – DPDHL)“ je zacrtala jasne smernice – jedna od njih je navedena u studiji pod nazivom „U susretu Održive Logistike“. U ovom blog tekstu, citiramо delove navedene studije u kojoj је velikа grupа eksperata imala čast da učestvuje i da pritom paralelno ispituje zaključke donešene na istoj - o ključnim očekivanjima za budućnost. Nakon toga, osvrnućemo se i na to kako neki od predviđenih budućih trendova studije utiču na svet - tri godine nakon izlaska iste.

Budući trendovi 

1. Logistika je bitna – ona nije samo puka pogodnost. Logistika nije samo glavni pokretač globalne ekonomije i jasna komponenta iza određivanje vrednosti – već je i posao od strateške važnosti koji vodi ka ekonomiji niske emisije ugljen-dioksida.

2. Tehnološka promena će biti dostignuta usaglašavanjem napora kompanija, finansijskih institucija i samih Vlada država. A s obzirom na cene novih tehnologija, zajednička podrška i dugoročno planiranje svih strana je od suštinskog značaja. 

3. Saradnja će sve više biti viđena kao ostvarivač dolaska do održivosti. Čak i nekadašnji konkurenti će biti otvoreniji za međusobnu saradnju. Kako redukcija emisije ugljen-dioksida postaje prioritet dostavljačima, poslovnim korisnicima i logističkim kompanijama, širenje lestvice dostave kooperacijskih poslovnih modela biće moguće, kako vertikalno, tako i horizontalno.

4. Poslovni modeli logističkih kompanija će se menjati kako se sa održivim inovacijama otvaraju nove mogućnosti poslovanja.

5. Markiranje CO2 (ugljen-dioksida) će postati standardizovano. Takav sistem će omogućiti mušterijama mogućnost da uporede „zelene“ proizvode. Transparentnost će pride podići poverenje među logističkim mušterijama i krajnjim korisnicima tokom donošenja pozitivnih odluka, koje mogu uticati na životnu sredinu.

6. Emisije ugljen-dioksida će imati taksu. Kako smanjivanje emisije ugljenika postaje sve bitnije za kompanije, Vlade država i same krajnje korisnike, razmišljanje o količini emisije ugljenika će sve više uzimati maha prilikom donošenja poslovnih odluka. Ovakav pristup će povećati potencijalnu mogućnost naplate taksi zbog emisije ugljen-dioksida. 

7. Takse za emisiju ugljen-dioksida će dovesti do strožijih regulatornih mera. Kompanije će moći da prihvate taksu za emisiju ugljen-dioksida samo ako Vlade država obezbede jednake uslove za sve. 

Današnji svet logistike

Prirodno, ovakve prognoze znaju da naiđu na suprotstavljene stavove. Grupa eksperata imala je interne debate o ovome čak i pre nego što je studija bila objavljena i može se reći da se diskusiji ne nazire kraj. Eksperti u logistici se nadaju da će ova konverzacija biti nastavljena i sa drugim učesnicima.

Neki od trendova, kao što je direktno oporezivanje ugljen-dioksida, zvuče kao daleki snovi. Sa druge strane, drugi snovi su već postali realnost i to samo u toku od tri godine od objavljivanja ove studije. Jedan od primera je sledeći: sve veći broj mušterija danas zahteva da dostavni lanac, od logističkih provajdera do njih, bude energetski efikasan. Takođe primećuje se da ovakve mušterije ne žele približne procene, već tačne brojeve i konkretne ideje napretka. Održivost je evoluirala od običnog žargona do nezaobilaznog i integralnog dela operacija poslovnih korisnika i kao rezultat toga takođe je suštinska za razvoj poslovnosti.

Jedno od predviđanja iz 2010. godine koje je danas ostvareno, jeste trend pod rednim brojem 5 - standardizovano markiranje emisije ugljen-dioksida. Početkom 2013. godine vidi se kako DIN EN 16258 (metodologija za izračunavanje efekta staklene bašte) uzima maha. Kao prvi zvanični standard, ona nudi preporuke za izračunavanje lanaca logistike – što je veliki korak unapred. Ali, sa druge strane, razočarava zbog nedostatka pravog temelja koji bi omogućavao 1 prema 1 komparaciju emisije ugljen-dioksida logističkih kompanija.

Ovo se dešava zbog toga što sam standard ostavlja dosta prostora izvorima ovih informacija, kao i usled načina dolaženja do tačnih kalkulacija emisije ugljen-dioksida, zbog velikog broja poslovnih modela unutar logističke industrije. Glavni problem sa kojim se susreću jeste i kvalitet podataka. Podaci o konzumaciji i potrošnji moraju biti dobavljeni od transportnih podizvođača ili dobijeni u procesu koji oduzima mnogo vremena. DPDHL („Nemačka pošta“) svakodnevno radi na poboljšavanju kvaliteta podatka i transparentnosti istih. Zbog toga se pristupa veoma interesantnoj inicijativi zvanoj „Green Freight Europe“. Logističke i kompanije za prevoz tereta koje učestvuju u ovoj inicijativi – među kojima ima konkurentnih firmi, ali i mušterija – dostavljaju informacije o poslovnim operacijama trećoj neutralnoj strani. Navedena treća strana potom analizira, validira i upoređuje podatke o uticaju na životnu sredinu. Ova inicijativa takođe potvrđuje i validnost trenda sa rednim brojem 3 - gde možemo videti povećanu saradnju, ne samo između logističkih i transportnih kompanija, već i između konkurentnih logističkih kompanija.

Nije bilo prilike da se posmatra trend pod rednim brojem 4 tokom protekle tri godine. On je predviđao da će se poslovni modeli logističkih kompanija menjati i da će održive inovacije kreirati nove poslovne prilike. Sada, doduše, primenjuje se koncept zajedničke vrednosti koju je Michael Porter pre par godina uveo u razgovore o održivosti. Zajedničke vrednosti znače razvoj poslovnih modela koji će doneti benefit kako kompaniji, tako i samom društvu. Kao što se i povećani promet zelenih proizvoda demonstrira, napravljena je prava odluka. Tokom 2012. godine, mušterije su poslale 2,42 milijarde pisama, paketa i ekspresnih dostava sa neutralnom emisijom ugljen-dioksida, što je znatan rast u odnosu na 1,86 milijardu samo godinu ranije. Treba napomenuti da je takav rast od 30% obično odlika kompanija koje tek počinju sa radom.

Posmatrajući trendove pod rednim brojevima 6 i 7, gledajući takse za emisiju ugljenika i kako će iste biti regulisane na nacionalnom i internacionalnom nivou, postavljeni su prilično visoki ciljevi. Danas se već preispituje svaka investicija i gde se može dovesti do poboljšanja, dok se paralelno priprema za uvođenje takse za emisiju ugljen-dioksida. Ovo će dovesti do primetnog komercijalnog udara. Za komercijalna vozila, sama cena vozila čini samo jednu petinu ukupne cene eksploatacije, dok se ostatak mahom troši na cenu dizel goriva. Čak i jednocifren broj smanjenja potrošnje goriva bi doveo do primetnog poboljšanja efikasnosti voznog parka.

U okviru strožijih regulativnih mera Vlada država, predviđenih u budućem trendu pod rednim brojem 7, dobrodošle su mere kao što su, na primer, uvođenje kontrole zagađenja u vazdušnom, kopnenom i okeanskom saobraćaju. Treba spomenuti da jedan princip važi za sve nove regulacije, a to je da je logistika globalni posao. Što je veća površina koju regulacija pokriva, to će biti moguće postići veću pravičnost i efikasnost; stoga misli se da je nepreporučljivo kreirati samostalnu mešavinu političkih mera na nacionalnom nivou. Ovo bi pokrenulo trku koja bi dovela do toga da je moguće samo smanjivanje broja regulacija i sprečavanje kreiranja jednakih uslova za sve. Osmišljavanje sistema za zajedničku kontrolu zagađenja za sve logističke kompanije na svetu je iluzorno, ali ako se fokusira na jedan region – recimo Evropu, to može predstavljati konkretan početak. Baš zbog ovoga, pažljivo se posmatra razvoj dešavanja unutar „EU ETS“ (Evropski sistem za kontrolu emisija) i debate o globalnom mehanizmu koji bi omogućio da emisije avionskog saobraćaja budu izuzete ovih mera, a za koje se zalaže „ICAO“ (srp. Internacionalna Agencija za Civilni Avio saobraćaj).

Potreba da kompanije, finansijske institucije, kao i Vlade država rade rame uz rame (trend pod rednim brojem 2), se već može videti u primeru projekta grada Bona - sa nazivom „Dostava u Bonu bez emisije ugljen-dioksida“ - koji je trenutno u toku unutar Poštanskog sektora.

Projekat prvi put na velika vrata obuhvata uvođenje tehnologije na električni pogon. Uz značajan i jedinstven napor, to je omogućeno pomoću sistema javnog finansiranja. Štaviše, rezultati navedenog projekta će biti dostupni javnosti (takođe vidljivi u DHL konkurenciji) pa samim tim očekuje se povećana saradnja kao rezultat toga – te da se još jednom dokaže da budući trend pod rednim brojem 3 kojeg su predvideli eksperti pre 3 godine, postaje svakodnevnica u današnjoj industriji.

Studija „U susretu Održive Logistike“

Projekat: „Dostava u Bonu bez emisije ugljen-dioksida“

 

Izvor: Časopis Industrija

O Autoru

Veselin Vranić

Veselin Vranić ima zvanje master ekonomiste. Tokom uspešnog školovanja i odbranjenog diplomskog rada ocenom 10, ostvario je stipendiju Ministarstva Odbrane Republike Srbije, a stručnu praksu i obuku obavio u preduzeću Komercijalna banka A.D. Beograd i u Uniqa osiguravajućoj kući, kao i u građevinskom preduzeću Gemax d.o.o.

0 Komentara o ovom članku
Ostavi komentar

Ostavi komentar

Klijenti