Industrija 118_web izdanje

PROCESNA INDUSTRIJA TEMELJ SAVREMENE INDUSTRIJSKE PROIZVODNJE 24 U tom kontekstu, domaća škola procesne tehnike, razvijana decenijama na Mašin- skom fakultetu Univerziteta u Beogradu, dala je snažan doprinos razumevanju i una- pređenju industrijskih procesa. Radovi prof. dr Martina Bognera iz oblasti sušenja, razmenjiva- ča toplote, rashladnih kula, zaštite od korozije i gasne tehnike predstavljaju tipične inženjerske temelje na kojima procesna industrija funk- cioniše u praksi. Njegova istraživanja i stručni prilozi ne bave se procesnom industrijom kao apstraktnim pojmom, već konkretnim tehno- loškim problemima, izborom i proračunom opreme, pouzdanošću sistema, energetskom efikasnošću i dugoročnom održivošću industrij- skih postrojenja. Upravo takav pristup, zasnovan na realnim in- dustrijskim potrebama i tehničkoj preciznosti, pokazuje da procesna industrija nije zbir poje- dinačnih tehnologija, već složen sistem u kome se znanje iz termodinamike, mehanike fluida, materijala i regulacije procesa prepliće sa zahte- vima savremene proizvodnje i bezbednosti. "UNIT OPERATIONS" – TRENUTAK KADA NASTAJE HEMIJSKO INŽENJERSTVO Pravi iskorak se dešava početkom 20. veka u Sjedinjenim Državama, pre svega na MIT-u. Američki konsultant i inženjer Arthur D. Little za- govarao je da se industrijski procesi posmatraju kao niz ponavljajućih koraka, operacija koje su zajedničke mnogim industrijama, bez obzira da li se proizvodi kiselina, sapun ili polimer. Na toj liniji suWilliamH.Walker,WarrenK. Lewis iWilliamH.McAdams početkom 1920-ih formalizovali koncept "unit operations" – elemen- tarnih operacija kao što su destilacija, filtracija, sušenje, apsorpcija, isparavanje, mlevenje, prenos toplote. Njihov udžbenik "The Principles of Chemical Engineering" iz 1923. godine smatra se jednim od ključ- nih dokumenata koji su definisali hemijsko inženjerstvo kao zasebnu disciplinu. Na taj način hemijski inženjer postaje stručnjak za proces, a ne samo za proizvod. Ovaj koncept je omogućio da se razvije univerzalna "grama- tika" procesne industrije. Sredina 20. veka donosi eksploziju procesne industrije u doslovnom smislu reči. Jedan od najpoznatijih primera je Haber–Bosch proces za sintezu amonijaka neposredno pre i nakon Prvog svetskog rata. Nemački hemičar Fritz Haber i inženjer Carl Bosch uspeli su da labo- ratorijski postupak vezivanja azota iz vazduha pretvore u industrijski proces visokog pritiska, koji i danas čini osnovu proizvodnje amonijaka i azotnih đubriva. Kako su postrojenja rasla, ručno upravljanje ventilima, pumpama i pećima postajalo je nemoguće. Tokomprve polovine 20. veka razvijaju se pneumatski i analogni regulatori koji automatski održavaju pritiske, temperature i protoke u zadatim granicama. Na toj osnovi nastaje danas najpoznatiji koncept regulacije – PID regulator (proporcional- no–integralno–derivacioni), čija se teorijska osnova veže za radove matematičara i inženjera početkom i sredinom 20. veka, a industrijska primena širi naročito posle Drugog svetskog rata. POSLEDNJIHTRIDESET GODINA: GLOBALIZACIJA, BEZBEDNOST I DEKARBONIZACIJA Poslednje tri decenije procesna industrija živi u spoju tri velika tren- da: globalizacije, digitalizacije i pritiska na održivost. Širenje globalnih lanaca snabdevanja i rast potražnje za energijom, plastikom, hranom i lekovima doveli su do izgradnje i modernizacije brojnih postrojenja širom sveta, posebno u Aziji, Bliskom istoku i Latinskoj Americi. Kontrola procesa se više ne posmatra samo kao alat za postizanje pro- izvodnje, već i kao ključni element sigurnosti. Procesna industrija obuhvata grane industrije u kojima se sirovine kroz kontinuirane ili polu- kontinuirane tehnološke procese transformišu u gotove ili poluproizvode, uz strogo kontro- lisane parametre prenosa mase, toplote i energije. Hemijska, prehrambena, energetska, far- maceutska, petrohemijska i gasna industrija, kao i veliki deo metalurških i ekoloških sistema, oslanjaju se upravo na ovakav tip proizvodnje, gde stabilnost procesa, pouzdanost opreme i dugoročna bezbednost postrojenja imaju presudnu ulogu. ≡ Tekst priredio: Stevan Jovičić PROCESNA INDUSTRIJA Industrija 118 / Decembar 2025. Foto: iStock