Industrija 116_web izdanje

ALTERNATIVA PLASTICI NA TESTU IZMEĐU POTREBE, POLITIKE I PERFORMANSI 74 P regovori o globalnom sporazumu o plastici ušli su u završnu fazu, nastavak pete sesije (INC‑5.2) održao se od 05. do 14. avgusta 2025. u Ženevi, posle prethodnih rundi u Urugvaju, Parizu, Najrobiju, Otavi i Busanu. Mandat (zadatak i ovlašćenje samih pregovora) je pravno obavezujući instrument koji pokriva ceo životni ciklus plastike, od dizajna do kraja životnog veka. Ishod se još kuje, a nacrti teksta izazivaju oštre podele, posebno oko ograničenja proizvodnje i regulacije hemikalija. U Evropi, nova PPWR regulativa (Packaging and Packaging Waste Regulation) stupila je na snagu početkom 2025. i postavlja jasan kurs, do 2030. sva ambalaža na tržištu EU treba da bude projektovana za reciklažu, uz kriterijume dizajna‑za‑reciklažu i postepene obavezne udele reciklata. To konkretno premešta fokus sa deklarativnih ciljeva na merljive zahteve dizajna i kraja životnog ciklusa. U Sjedinjenim Državama širi se EPR režim (prošire- na odgovornost proizvođača) za ambalažu, posle Mejna, Oregona, Kolorada i Kalifornije, primena napreduje i u Minesoti (registrovan prvi PRO po- četkom 2025), a Merilend i Vašington su 2025. usvojili svoje EPR zakone. Kompanije zato sve češće planiraju i naknade, evidenciju i povrat materijala, ne samo logistiku i kvalitet. TRŽIŠNA REALNOST IZ PROIZVODNJE Na liniji proizvodnje izbori su realno ograničeni, i svaka alternativa nosi kompromis. Papir i karton su "zvezde" reciklaže na zrelim tržišti- ma, ali nisu univerzalna zamena. Za proizvode sa visokim zahtevima barijere ili vlažnosti namirnica koje se brzo kvare, plastika često bolje štiti hranu i produžava rok. Zato menadžeri pakovanja sve češće bi- raju "po nameni", kao recimo krastavac obmotan tankim plastičnim omotačem, zaista duže ostaje svež (manje bacanja hrane), dok kod bobičastog voća mrežice i kartonski umeci neće uvek dati merljiv efekat, zavisi od konkretne logistike, osetljivosti proizvoda i dostup- nosti reciklaže. PlantSwitch je ilustrativan primer spajanja poljoprivrednih ostataka (npr. ljuske pirinča) i biopolimera u upotrebljive proizvode poput pri- bora za jednokratnu upotrebu. Ovi materijali su najčešće skuplji od konvencionalne plastike, a performanse (otpornost, temperatura, ba- rijera) moraju da prođu test celog lanca snabdevanja. Ipak, kada cena nije jedini kriterijum, potrošači i trgovci pokazuju spremnost da testi- raju "zelenije" opcije, a postoje i konkretna partnerstva: npr. Taylor Farms je u liniji Chopped Salad Bowls uveo viljuške od PlantSwitch CompostZero smole (biobazni, kompostabilni materijal). Drugi pravac inovacija je pretvaranje otpada u resurs. U Brazilu je Arcos Dorados, prešao na tacne od kompozita UBQ dobijenog iz mešanog komunalnog otpada, a zatim UBQ materijal uveo i u kom- ponente enterijera (npr. klupe, instalacije) u pilot restoranu u Sao Paolu. Tacne nisu površina direktnog kontakta sa hranom, reč je o opremi u sistemu usluge i logistike. PAPIR, KARTON… Uspon papira nije samo stvar imidža. Amazon je 2024. objavio da zamenjuje plastične vazdušne jastuke papirnim punjenjem širom Severne Amerike, korak koji smanjuje kontaminaciju tokova recikla- že i olakšava razdvajanje otpada u domaćinstvima. Karton pritom i dalje beleži visoke stope prikupljanja i reciklaže u SAD, mada su metodologije preračuna revidirane 2024. Ni ovde nema čarobnog štapića, papir je teži i često voluminozniji, pa cilj ostaje optimizacija ukupnog uticaja, od mase do iskorišćenosti transporta. Dok se svet muči da obuzda plastični otpad, potraga za materijalima koji mogu da sačuvaju prednosti plastike, higijenu, barijeru, nisku masu i cenu, a da pritom budu prihvatljiviji za prirodu, ulazi u novu fazu. Ljudi danas proizvode više od 430 miliona tona plastike godi- šnje, a tek manji deo završava u mehaničkoj reciklaži. Zbog toga kompanije i zakonodavci istovremeno pritiskaju i tehnologiju i modele upotrebe. U praksi, dilema nije ideološka, već operativna: kako napraviti ambalažu koja radi svoj posao, a pritom smanjuje otpad i emisije, uz realne troškove i infrastrukturu. ≡ Tekst priredio: Stevan Jovičić ZANIMLJIVOSTI Industrija 116 / Avgust 2025. Foto: iStock