Industrija 102_web izadnje

RAZVOJ I UTICAJ VEŠTAČKE INTELIGENCIJE IZ UGLA STRUČNJAKA 80 S tatistike pokazuju da je globalno tržište veštačke inteligencije u 2021. procenjeno na 59,7 milijardi dolara i da su predviđanja da će već od ove godine kompoziciona godišnja stopa rasta biti oko 38%. Sjedinjene Američke Države su po nekim statističkim podacima trenutni lider u svetu u razvoju veštačke inteligencije, a budućnost u istraživanju na ovom polju se predviđa od strane stručnjaka azijskom tržištu. Pored privatnog sektora odavno je zainteresovanost za ovu temu i od strane država. Srbija je usvojila Nacionalnu stra- tegiju za razvoj VI za period od 2020. do 2025. godine, a osnovan je i Istraživačko- razvojni institut za VI Srbije. Svakako, za uvođenje svake tehnologije u postojeće poslovne i društvene sisteme potrebna je edukacija kao i saradnja akademske zajednice sa industrijom. Na temu razvoja veštačke inteligencije i njenog uticaja na društvo, nauku, indu- striju, razgovarali smo sa profesoromdr MilanomGnjatovićem. Pored toga što je oblast naučnog rada profesora Gnjatovića VI, profesorovi tekstovi i njegovo sagledavanje ove teme, kroz stavove filozofa, nauč- nika, psihologa, ličnih stavova, iskustava iz naučnih radova, zaista je jedinstveno. Časopis Industrija: U tekstu “Inteligentne mašine i ljudska pamet” iznosite stav fizičara i matematičara Rodžera Penrouza, kao i filozofa Džona Lukasa, da se ljudski um ne može svesti na računarski algori- tam. Stav je donet na osnovu teoreme nekompletnosti matematičara Kurta Gedela. Odmah ukazujete i da je takav stav neprihvatljiv u mehanističkom shvatanju čoveka, i navodite kako Stenfordova enci- klopedija filozofije opisuje ovaj stav kao kontroverzan i problematičan samo na osnovu činjenice da postoji široki naučni konsenzus da nije tačan. A sam konsenzus potiče od dominantno zastupljene ideološke postavke zasnovane na Tjuringovom biheviorističkom stanovištu, po kojem razvoj inteligentnih mašina ne zahteva razumevanje ljudske inteligencije. Kako pišete, filozof Danijel Denet tipični je predstavnik ove ideologije. On opravdava Tjuringovo stanovište uvođenjem nategnute analogije s Darvinovom teorijom evolucije. Po njegovim rečima, Darvin je pokazao da je ljudska inteligencija nastala kao rezultat prirodne selekcije, koja je, u osnovi, neinteligentni proces (a mindless process), što za Deneta predstavlja dokaz da za razvoj inteli- gentnih mašina nije potrebno razumeti ljudsku inteligenciju.  Kakav je Vaš stav o veštačkoj inteligenciji i njenom razvoju? Koliko su se pristupi promenili od početaka i profesora Tjuringa, pa do dana- šnjih dana i šta je sa kritikama na račun veštačke inteligencije, da li su utihnule ili se mnogi trude da više ne vide mane? Dr Milan Gnjatović: Veštačka inteligencija je primamljiva i veoma rastegljiva metafora, koja često izaziva zabunu, čak i kod ljudi koji su povezani s njenim razvojem. Zbog toga mislim da je korisno objasniti metodološku postavku ove grane nauke. Osnovni princip savre- menog pristupa veštačkoj inteligenciji može se opisati sloganom "malo teorije i puno podataka“. Programeri primenjuju automatizovane analitičke metode na velike količine podataka u pokušaju da empirijski otkriju obrasce koji su impli- citno prisutni u podacima, bez potrebe da suštinski razumeju fenomen koji modeluju softverom. Drugim rečima, teži se simulaciji inteligentnog ponašanja bez suštinskog razumevanja fenomena inteligencije. Na konceptualnom nivou, ovaj pristup se zasniva na pomalo nesrećnom spoju Dekartovog dualizma i Tjuringovog bihe- viorizma. Međutim, praktične posledice njegove primene nadilaze opseg akadem- ske rasprave. Kao u vicu, postoje dobra i loša vest. Uslovno dobra vest jeste da je ulazni prag za programera ek- stremno nizak, dok je nivo fleksibilnosti u izboru tema, makar privid- no, veliki. Na primer, da biste razvili sistemkoji automatski prepoznaje govor na srpskom jeziku, nije potrebno da znate srpski jezik. Dovoljno je da imate označenu bazu snimaka govora na srpskom jeziku. Loša vest je da ovi sistemi funkcionišu kao crne kutije, tj. zasnovani su na velikombrojumeđusobno nezavisnih parametara, zbog čega ni nji- hovi autori ne mogu da interpretiraju način njihovog funkcionisanja. Stoga, iako mogu biti praktično upotrebljivi, ovi sistemi retko unapre- đuju korpus naučnog znanja. Ovaj negativni aspekt se neopravdano često previđa u osvrtima na domete veštačke inteligencije. Časopis Industrija: Od trenutka kada je osmišljen koncept Industrija 4.0 postaje definicija za talas procesnih i tehnoloških promena koje su zahvatile svet proizvodnje. Jedna od tehnologiji koja čini ovaj koncept je i AI. Postoji mnogo primera koji pokazuju efikasnost veštačke inteli- gencije u Industriji 4.0, a mnogi smatraju da će napredna tehnologija poput ove igrati ključnu ulogu. Koliko je po Vašem mišljenju značajna uloga veštačke inteligencije u Industriji 4.0? Dr Milan Gnjatović: Veštačka inteligencije ima ključno mesto u konceptu tzv. četvrte industrijske revolucije, slično kao što se krajem prošlog veka nalazila u centru priče o tzv. trećoj industrijskoj revolu- ciji. Međutim, povlašćena pozicija veštačke inteligencije ne zasniva se isključivo na njenim praktičnim i relativno skromnim dostignućima, već više na svojoj ideološkoj ulozi trenutne tehnološke paradigme rekonstrukcije ekonomskog uređenja društva. Protekla decenija je svedok ubrzanog istraživanja na razvoju veštačke inteligencije na glo- balnom nivou. Kao brzorastuća oblast VI postaje sve popularnija i važnija tema, a kompanije kao da ubrzano shvataju benefite komercijalne primene. Počeci ove oblasti se vezuju za bri- tanskog matematičara Alana Tjuringa, još davne 1950. godine. ≡ Razgovor vodio: Stevan Jovičić RAZGOVOR S POVODOM Industrija 102 / April 2023. prof. dr Milan Gnjatović