Startap

U poslednjih nekoliko godina, kod nas i na međunarodnom nivou puno se pominju startup, start-up ili startap kompanije. Uz ove kompanije se uglavnom vezuju inovativnost i nove tehnologije. Po mnogima je greška što se takve kompanije vezuju samo za IT, a pored toga postoji i puno definicija šta je startap.

Startap – Definicije, stavovi, primeri

Postoje zaista razne definicije. Jedna od njih je: Startap je poslovni poduhvat ili novi biznis u obliku privrednog društva, partnerstva ili privremene organizacije, koja je usmerena na pronalaženje skalabilnih poslovnih modela koji mogu biti ponavljani na različitim teritorijama ili tržištima. Pored ovog malo suvoparnog objašnjenja, postoji i definicija koja pokušava da napravi razliku između startap-a i drugih preduzetničkih poduhvata.

Ona objašnjava startap kao novoosnovanu kompaniju sa globalnim ambicijama i potencijalom čiji je cilj da kroz dobro utvrđene procese poveća vrednost kompanije na nekoliko miliona pa čak i milijardi evra. Jedan od takvih primera je WhatsApp.

Ako imate ambicije i potencijal da za nekoliko godina povećate vrednost firme na nekoliko miliona evra, i to u današnje vreme postojanja nepreglednog spektra usluga i proizvoda, definitivno je naglasak na nečemu novom, na inovaciji. Na sajtu PKS stoji da se pod inovacijom, u smislu inovacionog zakona, smatra novi proizvod, proces, tehnologija ili usluga sa unikatnim svojstvima, nastao primenom vlastitih ili tuđih rezultata naučnoistraživačkog rada, otkrića i saznanja, kroz sopstveni koncept, ideju ili metod za njeno stvaranje, koja je sa odgovarajućom vrednošću plasirana na tržištu. Intelektualna svojina je unikatna i ona je plod lične kreativnosti i inovativnosti.

To može biti bilo koja kreativnost iz bilo koje oblasti života: pronalazak iz bilo koje oblasti tehnike, ime pod kojim se prodaje proizvod ili nudi usluga, pesma, slika, film, i sl. Intelektualnu svojinu, bilo koje oblasti i u bilo kojoj fazi stvaranja treba zaštititi!

Prava na intelektualnu svojinu omogućavaju ljudima da imaju koristi od svojih inovacija i stvaralaštva i da spreče njihovo kopiranje ili nepošteno ubiranje dobiti od kreativnosti i ulaganja pronalazača. Jedino zaštićena intelektualna svojina može biti i sudski verifikovana. Ovo ohrabruje proizvodnju širokog asortimana roba i usluga i pomaže održavanju zdrave konkurencije.

Po svim tektovima na ovu temu, uključujući tekstove ljudi koji su startap kompanije osnovali ili rade u pomenutim kompanijama, jednostavno rečeno startap jeste novina u bilo kom segmentu usluga ili poslovanja. Primera radi, kada se govori u današnje vreme o online chat-u, postoji toliko platformi i konkurencije, da deluje da je tu globalni proboj jako težak ili nemoguć. Sa aspekta laika ili korisnika, postojeća rešenja su više nego dovoljna.

Međutim, tadašnji studenti fakulteta Stanford, Evan Spiegel, Bobby Murphy i Reggie Brown su pokrenuli 2011. godine aplikaciju Snapchat. Platforma za deljenje vizuelnog sadržaja. Aplikacija deluje isto kao i drugi servisi na kojima to možete uraditi, ali nije. Dolazimo do inovacije, to jeste način da podelite željeni sadržaj sa prijateljima ili sa bilo kim, u vidu fotografije ili video snimka. Pošaljete, primalac pogleda sadržaj i on posle nekoliko sekundi nestaje. Ako se pitate zašto je to bitno i ima toliku vrednost, razlog je jednostavan, možete poslati u sadržaju apsolutno sve i to niko neće moći da iskoristi ili da taj sadržaj završi na internetu, kao što je mogućnost sa drugim servisima. Sadržaj nestaje i nema traga. A opet ste poslali ono što ste želeli i sačuvali privatnost ili poverljivost dokumenta.

Ova prednost im je donela, prema dostupnim podacima, oko sto miliona korisnika, a dnevna brojka poslatih sadržaja se približava milijardi dnevno. Ovaj podatak zaista deluje neverovatno. Pored ovog podatka, rezultat je nekoliko rundi investicija, a pošto sledeće godine izlaze na berzu, analitičari procenjuju vrednost na 16 milijardi dolara, a neki čak i na 40 milijardi.

Ovo je jedan od razloga zbog koga mnogi smatraju da su startap isključivo tehnološke kompanije, ali to ne mora biti tako. Startap kompanije se pojavljuju sa inovacijama u prehrambenoj industriji, poljoprivredi, medicini…
Na osnovu iskustva ljudi koji su imali svoje startap kompanije ili rade u njima, dolazimo do podataka da je struktura u kompaniji drugačija, u smislu što zaposleni imaju deo akcija i samim tim su suvlasnici iste. Na taj način imaju motivaciju da ta kompanija uspe, ali opet sa druge strane tu je i veliki rizik ako se ideja, inovativnost i puno rada ne pokaže dobro na tržištu. Reklo bi se da nosi rizik kao i svaki posao, s tim što kod posla kod koga su sve reference poznate (pekara, picerija, izdavaštvo) u startap-u kao novom poslovnom poduhvatu, mnoge reference nisu poznate i rizik je, čini se, ipak veći. Zato to i jeste startap kompanija.

Uz startap se uvek pojavljuje i reč skalabilan. Ako pogledate na internetu značenje, reč se u današnje vreme uvek veže za nove tehnologije, a značenje reči je nadogradivost, sposobnost rasta, mogućnost rasta. Da bi startap bio skalabilan, kao što smo rekli, morate biti inovativni. Možda je jedno od najboljih objašnjenja suštine startap-a način na koji morate da pridobijete klijenata ili korisnika.

Ne radi se u ubeđivanju da je vaše rešenje bolje od postojećeg na tržištu. Ono mora da bude ne malo, nego mnogo bolje da bi korisnici prešli kod vas. Ako morate da objašnjavate zašto je bolje, ideja neće proći, a jedan od razloga je taj što mali broj korisnika voli promene, naročito kada navikne na već postojeća rešenja. Međutim, ako na mnogo brži način i bez muke rešavate problem korisniku ili mu na isti taj način omogućujete zabavu - na pravom ste putu.

Finansiranje

Naravno, jedna od najbitnijih stvari u poslu je finansiranje. Razlika između startap i drugih kompanija je ta što bi kompanija ako joj je potreban novac otišla u banku i na osnovu biznis plana tražila kredit. Kao što je poznato banke će odobriti kredit samo ako je posao “siguran” tj. ako su već sve reference za posao kojim se bavite poznate. Kod startap-a je drugačije, u njih ulažu privatni fondovi. Koga će izabrati za finansiranje, odlučuju ljudi u tim fondovima a na osnovu velikog iskustva i poznavanja posla i psihologije.

Ti privatni fondovi koji ulažu u startap kompanije se zovu fondovi rizičnog kapitala („venture capital”).

Rizični kapital ili venture capital označava kapital investicijske firme koja pruža finansiranje u posebno inovativne, rizične ili kreativne kompanije koje su pokrenule obećavajući posao. Venture Capital kompanije ili fondovi za svoja uložena sredstva dobijaju akcije tj. deo kompanije sa potencijalno visokim povratkom uloženog novca. Taj posao podrazumeva i visok stepen rizika.

Ulagače rizičnog kapitala karakteriše nekoliko stvari:

• Ulaganje uglavnom u mlada, tehnološki usmerena poduzeća (što je na neki način još jedna definicija startap-a);

• Ulažu u firme koje ne mogu dobiti konvencionalni kredit;

• Sredstva se u osnovi stavljaju na raspolaganje bez vremenskog ograničenja. Cilj uloženog kapitala nisu kamate nego velika zarada od uglavnom većinskog dela firme pri prodaji firme ili zarade firme;

• Ovako finansiranje naravno nosi veliki rizik, može se izgubiti kompletno uložen novac, ali se može i neverovatno isplatiti;

• Pošto su u pitanju mlada preduzeća čiji akteri su neiskusni preduzetnici, ulagači nude i menadžerske sposobnosti i aktivno učestvuju u svim firminim aktivnostima.

Još jedna bitna razlika u finansiranju je da ako posao ne uspe, a uzeli ste kredit od banke, vi i dalje dugujete banci. Kod finansiranja startap kompanija od strane privatnih fondova (venture capital) koja se mere hiljadama, pa i milionima evra, ako posao, tj. projekat ne uspe, vi ne dugujete nikome ništa.

Ako se pitate zašto bi neko ulagao toliko i rizikovao toliki novac, bez obzira na iskustva u poslovanju, menadžmentu, poznavanju ljudske psihologije, odgovor leži po svemu što se može istražiti i pročitati, da su ulagači svesni da mnogi projekti neće uspeti, ali od malog procenta kompanija koje uspeju isplatiće im se sva ulaganja, najblaže rečeno. Zato što investiranjem u svaki projekat, oni dobijaju određeni procenat kompanije. S tim što postoje slučajevi kada firma finansira samu sebe i održiva je i bez upliva kapitala sa strane.

Neki od primera su, da je pomenuti Snapchat zarađivao i pre ulaganja od strane venture capital, kao i još neke kompanije. A investitori koji su uložili u Dropbox su sigurno zadovoljni kada on ostvari profit od preko 100 miliona dolara. Na listi koji se naziva startap klub od milijardu dolara, za mnoge od preko trideset firmi niste nikada čuli, ali oni pripadaju tom klubu sa razlogom.

Investitori se u startap rečniku nazivaju i anđeo. Postoje još neke reči vezane za startap. Elevator pitch je jedna od njih. Obnjašnjava jednu od važnijih stvari kada tražite investitore, a izraz predstavlja neophodnost da svoju startap ideju objasnite investitoru za 5 minuta ili dok traje vožnja liftom. Pored toga tu su reči inkubator koji označava mesto na kome dobijate novac, prostor i mentora u cilju postizanja isplativosti projekta. Kao i akvizicija koja označava kada startap firmu otkupi velika kompanija za zaista veliki novac.

Pošto se stalno govori o našim IT stručnjacima i da se naši stručnjaci u ovoj oblasti smatraju našim velikim izvozom, dolazimo do toga, da oni mogu svoje ideje da razvijaju i u svojoj zemlji i da ponude investitorima. Postoje primeri gde su države prepoznale veliku priliku ovakvih kompanija i šansu da iskoristi svoje stručnjake.

Postoji informacija da je jedan od najboljih primera Čile, gde država na neki način stoji iza venture capital fondova. Kada sam naišao na ovu informaciju nisam se iznenadio, zato što sam igrom slučaja upoznao nekoliko programera koji su otišli da rade na projektima u ovu zemlju. I zaista mi tada nije bilo jasno zašto baš Čile, pored svih zemalja koje su poznatije po IT tehnologiji, programerima, inovacijama. Možda i mi možemo da uposlimo naše stručnjake i sa projektima po “Čile receptu” napravimo vetar u jedrima ekonomije.

Postoje i drugačija gledišta koja ne posmatraju startap pozitivno. Taj stav se ogleda u tvrdnjama da jako mali procenat uspe da se probije na globalno tržište. Da, investitori preuzimaju veći deo “kolača” i odlučuju o svemu ili o većini stvari u kompaniji, a vi ste uložili mnogo svog vremena i znanja.

Svakako se ne bih složio sa naslovima koje sam nalazio na internetu da je startap gubljenje vremena.
Kako možete gubiti vreme ako pokušavate da iskoristite svoje znanje, kreativnost, polet, uložite trud. Pokušaj napraviti nešto novo u svetu gde čini se već sve postoji, ne mora biti uvek uzaludno, kao što su mnogi mladi ljudi dokazali. Kako znati da li ste mogli nešto ili ste gubili vreme ako uopšte ne pokušate.

Faze startap-a

Faze startap-a se mogu podeliti u nekoliko: Ideja, razvoj, ostvarivanje prihoda, tačka pokrića, izlaz. Nakon završene prve faze, kreator ideje ili ti startap firma je spremna za prvu investiciju koja iznosi desetak hiljada evra. Ona se koristi za razvoj prototipa i na troškove firme, bez plate preduzetniku.

On ulaže umesto novca svoj rad, a investitor za novac dobija deo kompanije i taj procenat se kreće od 10-30%. Nakon urađenog prototipa sledi prodaja i ostvarivanje prihoda. Taj proces naravno traži pored kreativnosti i istrajnost, kao i umeće da se ideja sprovede u delo. Časopis Industrija je na svom portalu www.industrija.rs pisao u septembru o centru za razvoj tehnološkog preduzetništva ICT Hub, koji je u saradnji sa Ministarstvom omladine i sporta, pokrenuo ICT Hub Startup program za sve koji žele da pokrenu sopstveni IT biznis. ICT Hub je izdao i priručnik u saradnji sa Friedrich Naumann Fondacijom za slobodu (FNF) “Kako pokrenuti tehnološki startap u Srbiji?”

Nakon faze prototipa, sledi faza koja pokazuje potrebu i potražnju tržišta za novim proizvodom ili uslugom, a ako se pokaže da postoji potreba počinje potraga za novom investicijom koja je mnogo veća od prve i iznosi nekoliko stotina hiljada evra. Investitori opet dobijaju udeo u firmi, a prvi investitori smanjuju svoj udeo zajedno sa preduzetnikom. Tačka pokrića predstavlja deo gde firma zarađuje više novca nego što troši. Po nekim istraživanjima, samo nekoliko procenata dostigne fazu izlaza.

Neki od saveta mentora i investitora su: Smisliti 25 ideja, izdvojiti 10, istražiti 5, razmišljati i diskutovati o 3 ideje, odlučiti se za jednu.

Uglavnom startap ne čini jedna osoba, već nekoliko koji čine celinu sa različitim znanjima i veštinama.

Još jedan od primera uspešnog startap-a su momci koji su smislili AIRBNB i promenili način na koji nalazite smeštaj kada putujete. Njihov put nije bio ni malo lak, započeli su priču 2007. godine, a 2014. vrednost im je procenjena na preko 10 milijardi dolara.

Primeri iz Srbije

IT stručnjaci srpske startap kompanije Prelovac Media su razvili i plasirali ManageWP – inovativni servis za upravljanje WordPress sajtovima na svetsko tržište.

Skoro 20% svih Internet sajtova na svetu koji koriste CMS (Content Management System) se pokreće uz pomoć WordPress-a (WP). WP је jedna od nајsаvrеmеniјih plаtfоrmi zа ličnо izdаvаštvо, usrеdsrеđеnа nа еstеtiku, wеb stаndаrdе i kоrisnоst.

ManageWP nudi efikasna i efektivna rešenja za specifične probleme. Mogućnost zakazivanja automatskih backup-ova za neograničeni broj WP sajtova, što olakšava upravljanje sadržajem. Alatke za kloniranje i migraciju pružaju webhostovima, programerima i korporacijama neverovatan metod koji opravdava troškove za brzo lansiranje WP sajtova koji su spremni za upotrebu.

E-kapija je u junu ove godine objavila vest da investicioni fond "South Central Ventures" (Enterprise Innovation Fund - ENIF) investira u "City Expert", srpsku startap kompaniju koja uspešno uvodi inovacije na tržištu nekretnina. Prva runda ulaganja iznosi 700 000 evra.

Kompanija "City Expert" se prošle godine uspešno probila u sektoru nekretnina u Srbiji, uvodeći tehnološke inovacije koje su direktno pogodovale krajnjim korisnicima. Kako je ubrzano dobijala podršku javnosti, kompanija je nastavila da se razvija i privukla je pažnju ovog investicionog fonda. "South Central Ventures" je najveći investicioni fond u Srbiji koji investira 40 miliona evra u tehnološke kompanije na Balkanu.

Investicija od 700 000 evra će obezbediti i uvođenje naprednijih tehnoloških karakteristika koje će dodatno ići u korist klijenata. 

Časopis Industrija je pisao o uspešnom predstavljanju kompanije “ONO Bikes” na Pioneers festivalu u Beču, u maju ove godine, koji je podržala Privredna komora Srbije i na kome su beogradski bicikl i vizija ove kompanije privukli pažnju velikog broja posetilaca i investitora i lansirali ih u vrh BBC-jeve liste.

"Ovo je za nas do sada najprijatnije iznenađenje, najznačajnije priznanje i veliki podsticaj za dalji razvoj, a naši novi modeli biće još kvalitetniji, brži, udobniji i atraktivniji. Osim potvrde da naš tim radi odlično, dobili smo i najbolju preporuku potencijalnim investitorima, pre svega iz Amerike i Zapadne Evrope", izjavio je tada jedan od osnivača i CEO kompanije Marko Šćepanović.

ONO Bikes je brend beogradske start up kompanije Ono d.o.o, kojoj je cilj da se pozicionira na svetskom tržištu kao jedan od ključnih brendova u e-bike industriji, da razvija proizvodnju elektromotora koji pokreće bicikle kako bi proizvod sto odsto bio „made in Serbia“ i da dugoročno, tehnologiju koju unapređuje implementira i u druga električna vozila.

SCALE11 startap platforma koja postaje sve internacionalnija

CeBIT je vodeći svetski sajam informacionih tehnologija, telekomunikacija, softvera i usluga. Tokom pet dana, sredinom marta u godini, CeBIT u Hanoveru je epicentar digitalnog sveta. Moto sajma je: Exhibition, Conference, 100% Business. Ovaj sajam predstavlja najvažniji svetski događaj za digitalno poslovanje, platforma na kojoj se predstavljaju najnoviji trendovi, pokretač razvoja i inovacija, mesto za poslovanje i povezivanje. 

2016. godine ovaj sajam je zabeležio 3 300 izlagača iz 70 zemalja, više od 400 startap-a i 200 000 visoko stručnih posetilaca iz celog sveta. Svaki treći posetilac bio je top menadžer, a 72% je došlo na sajam sa konkretnim namerama za ulaganje. Međunarodni posetioci su došli sa do sada najvećim budžetom za ulaganje u IT rešenja: u proseku svaki je raspolagao sa čak 220 000 evra.

Ono što je najvažnije za startap je jednačina koju CeBIT ima, a to je: zbir informacija, inovacija i inspiracija daje veće investicije.

Trenutno u Evropi postoji mnogo startap platformi, međutim nijedna od njih nema toliko razvijen međunarodni karakter kao što ima SCALE11 platforma na CeBIT-u.

U susret 2017, CeBIT-ova platforma za startap-e SCALE11 pojačala je svoj međunarodni karakter, uključivši dva nova člana u svoju već postojeću jaku mrežu partnera. U pitanju su Mreža poslovnih anđela Nemačke (BAND) i Swiss ICT Investor Club (SICTIC). Oni će se predstaviti 2017. u Hanoveru od 20. do 24. marta na SCALE11 platformi tokom sajma CeBIT.

„Cilj našeg partnerstva je da olakša dijalog i interakciju između investitora, etabliranih kompanija i mladih startap-a.“, izjavio je Oliver Frese, član predsedništva kompanije Deutsche Messe zadužen za CeBIT.

Da bi se dodatno pojačao intenzitet kontakta između investitora i startap-a, naredni SCALE11 – koji ovaj naziv nosi jer se održava u hali 11 tokom CeBIT-a – imaće novo „Investors Club“ područje gde će mladi preduzetnici i potencijalni investitori moći da vode poverljive razgovore.

Do sledećeg SCALE11 izdanja ima mesec dana, ali već sada postoje nagoveštaji da će ovo biti znatno internacionalniji događaj sa pojedinačnim učesnicima i grupnim paviljonima iz zemalja koje do sada nisu učetvovale na ovom sajmu. Na primer, kompanija Deutsche Messe je već sada primila registraciju za zajednički nastup 10 jakih startap kompanija organizovanih od strane iranskog IKT udruženja (Iran ICT Guild).

CeBIT predstavlja sajam gde bi se moglo pomoći mladim stručnjacima sa idejama i znanjem da predstave svoje ideje i na taj način dovedu investicije.

Možda bi nacionalni štand Srbije sa startap kompanijama na ovakvom sajmu bio dobra ideja?