Posao na odmoru i odmor na poslu

Posao na odmoru i odmor na poslu! Da li je to moguće? Ne samo da je moguće nego je i neophodno kada je u pitanju savremeni način poslovanja. Posao na odmoru i odmor na poslu mogu proizvesti identičan nivo produktivnosti, ali i zadovoljstva.

„Posao na odmoru“ je moguć ako se uzme u obzir da je razvoj informacione tehnologije omogućio da se fizički nalazimo bilo gde, a da izvršavamo svoje radne obaveze i zadatke, održavamo komunikaciju, pratimo realizaciju, ugovaramo poslove i donosimo odluke. Sve češće smo svedoci da kompanije pružaju slobodu zaposlenima i saradnicima po pitanju izbora radnog okruženja i radnog vremena, u zamenu za odgovarajući rezultat. Kompanije danas nije briga kako ćemo nešto uraditi, već „koliko“ ćemo uraditi. Njima nije važno šta „radimo“, već šta smo „uradili“. 

Sa druge strane, „odmor na poslu“ je i moguć ali i neophodan, naročito ako se uzme u obzir da su odmor, zadovoljstvo i produktivnost usko povezani. Odmorna osoba je zadovoljna, a zadovoljna osoba je produktivna. S tim što odmor nije jedini, već jedan od aktora zadovoljstva. Zašto je odmor važan za produktivnost? Zato što umorna osoba više greši, a greške ponekad mnogo „koštaju“ ne samo zaposlenog već i klijenta, a najviše kompaniju. Danas smo sve ćešće svedoci nedostupnosti pojedinih šefova i menadžera. Međutim, prezaposlenost i nedostupnost ne moraju biti pokazatelj da je osoba uspešna, odnosno produktivna. To što „nemamo vremena“ ili smo “u frci“ ne mora da znači da smo uspešni, već može biti pokazatelj, na primer, neorganizovanosti. To što je neko dvanaest sati u kancelariji ili je uvek „u žurbi“ ne znači nužno da je produktivan. Snaga je u smirenosti.

Istraživanja su pokazala da je ponekad potrebno opustiti mozak i misli tokom posla, jer u tim momentima najčešće dođemo do rešenja ili novih ideja. Dobro su nam poznati primeri iz prošlosti gde su mnoga dela i ideje nastali upravo za vreme odmora. Zato odmor ne podrazumeva neproduktivnost. Tomislav Ivančić je u svojoj knjizi „Za umorne“ to objasnio na sledeći način: “Odmor nije nerad i lenčarenje. Odmor je rad srca i duše. Ljudi su mogli izrađivati svoja velika kulturna dela samo zato što su imali vremena da razmišljaju, da gledaju, ćute i osluškuju, te primaju nadahnuća odozgo. Umetnička su dela nastala u tišini, ne u buci i radu. 

Veličina umetničkog dela je u nadahnuću, a ne u tehničkoj doteranosti. Odmor znači sesti za sto i dati organizmu da se okrepi, kako bi mogao dalje raditi i živeti. Odmor je trenutak zastanka, to je pregledavanje svega dosad načinjenoga, gledanje napred, može li se tako dalje. ”Što se tiče odmora tokom radnog vremena, praksa je pokazala da je daleko bolje praviti više kraćih pauza. Češće pauze ne doprinose samo većoj produktivnosti već i ličnom zadovoljstvu zaposlenog. Kako se odmarati na poslu? Evo nekoliko predloga: izaći na svež vazduh, stvoriti prijatan radni ambijent (prijatne boje, cveće, fotografije, udobna stolica ili fotelja, dovoljno prirodne svetlosti, razviti dobre međuljudske odnose, slušati opuštajuću ili motivirajuću muziku...), prošetati hodnicima kompanije ili do obližnjeg parka, porazgovarati sa kolegom o neobaveznim temama, pogledati motivirajući kraći film na Internetu, ručati, praktikovati fizičke vežbe za vrat i leđa na stolici kao i vežbe disanja, odmarati oči pogledom u daljinu, itd.

Što se tiče odmora preko vikenda, istraživanja su pokazala da se zaposleni, koji ne rade vikendom, tokom radne nedelje lakše nose sa stresom, problemima i izazovima koje posao nosi sa sobom. Sa druge strane, slobodan vikend podrazumeva da se vreme provodi sa porodicom, što umnogome utiče na veće zadovoljstvo radnika. Mnogi se pravdaju nedostatkom finansijskih sredstava za kvalitetan odmor vikendom.

Međutim, postoji mnogo načina da se odmorimo preko vikenda, a koji ne iziskuju velika finansijska odricanja: bavljenje sportom (teretana, fudbal, tenis, plivanje, trčanje, pecanje, itd), planinarenje, šetnja prirodom, diskonekcija sa e-maila i društvenih mreža, izlet u prirodi, posvetiti se porodici, posvetiti se prijateljima, posvetiti se sebi, opuštajuća muzika, ples, čitanje zanimljive literature, neslušanje vesti, isključivanje mobilnog telefona ili nejavljanje na svaki telefonski poziv, mirisna kupka, meditacija, dobar film, smejanje, pripremanje hrane, spavanje, posvećivanje stvarima koje nam pričinjavaju zadovoljstvo, itd. Svakako najvažniji od svih je godišnji odmor.

Postoje slučajevi kada poslodavci ne idu na godišnji odmor, jer smatraju da niko osim njih ne može da obavi posao valjano. U poslednje vreme smo svedoci istraživanja da uspešni ljudi samo rade i ne koriste godišnji odmor, jer ne žele da ostave firmu „samu“ ni na jedan dan. A pitanje je kako se može nazvati uspešnim poslodavac koji nije uspeo da oformi tim koji može da funkcioniše besprekorno i produktivno čak i u njegovom odsustvu? Upravo suprotno, uspešni ljudi se najviše odmaraju i ne ustručavaju se da delegiraju posao. 

Uspešno delegiranje je upravo i jedan od najvažnijih faktora njihovog uspeha. To ne znači da nisu produktivni i odgovorni. To znači da su organizovani. Sa druge strane, uspešni ljudi svojim menadžerima pružaju slobodu donošenja odluka. Nije redak slučaj da su najveći biznismeni u svetu uvek dostupni i uvek imaju vremena. Kada su jednog od njih pitali kako uspeva da bude vlasnik kompanije koja posluje po celom svetu, koja ima nekoliko hiljada zaposlenih i nekoliko stotina menadžera, on je odgovorio da od svih zaposlenih u njegovim kompanijama, on komunicira sa 5 ključnih ljudi i to samo kada se radi o veoma važnim pitanjima, a za sve ostalo su odgovorni upravo menadžeri. Imaju apsolutnu slobodu donošenja odluka, postavljanja ciljeva i pronalaženja načina za njihovo ostvarivanje.

Sa drugog aspekta, u savremenim uslovima poslovanja veliki deo poslovnih dogovora se napravi upravo na godišnjem odmoru, tokom letovanja ili zimovanja. Neretko, poslovni partneri imaju identične hobije ili organizuju zajedničke porodične odmore i na taj način jačaju poslovne veze. Dakle, odmarati treba znati. Onaj ko ne zna da odmara ne zna ni da radi. Na kraju ne treba zanemariti činjenicu da je najbolji „odmor“ raditi posao koji volimo, jer se tada brišu granice i potrebe između posla na odmoru i odmora na poslu. Ako već radimo posao koji manje volimo onda je svakako rešenje u balansu, jer i sama nauka o toksikologiji kaže da je količina ta koja određuje da li je određena supstanca otrov ili lek.

Autorka teksta Dijana Carić je autor knjige "Umetnost pregovaranja", knjige koja će vam poslužiti u svim životnim situacijama.

Knjigu možete kupiti preko naše redakcije pozivom na broj 011/305-88-22 ili na e-mail: office@industrija.rs

Cena knjige sa PDV-om i plaćenom poštarinom je 600,00 dinara.